Sta slusas od muzike? Standardno pitanje, nebrojeno mnogo puta postavljeno. Prvo sta kazem je: 'Skoro sve, osim narodnjaka'. A onda se ispravim: 'Mada, posle dva spricera - moze i to'. Moze se reci da je to u neku ruku laz. Cela mamina strana = juzna pruga i iskreno - obozavam svadbe i onaj deo kada se odvazim da uletim u kolo. Ali preduslov za tako nesto je bar jedna casa vina - da se malo otkravim i da zanemarim cinjenicu da iako umem da igram - nisam neki pro. Ako je neko pro onda su to moja sestra Ceca i moja Jovana, koja ide na folklor otkad ja znam za nju. Da ne pomislite da sam k'o Manulac iz Zone Zamfirove - ja sam neka zlatna sredina (bar ja tako mislim - ha ha). Elem, ostavimo se mi trupanja u kolu, nije to ono o cemu sam mislila da pisem. Kao sto sam vec pomenula sva rodbina sa mamine strane je s jug; da preciziramo - iz Leskovac i ja kod njih obavezno provedem bar nedelju dana svake godine. Malo je reci da ih neizmerno volim i obozavam kao i to da mi je to ubedljivo jedan od najboljih delova godine - tamo se uvek odlicno provedem. U glavnom se stacioniram kod tetke, tece, brata, snajke, psa i od pre godinu dana prelepe bratanice, a od njih posetim na kratko i ostale. Obicno je vecini ljudi koje poznajem cimanje da obilaze rodbinu, ali ja bukvalno jedva cekam luft i maaalo vise slobodnog vremena da mogu da odem do njih. Ove godine sam tu pocasnu nedelju isplanirala u okviru prvomajskog i uskrsnjeg raspusta. Odlucila sam da krenem u ponedeljak. Kao olicenje odgovornosti pakovala sam se dva sata pre polaska. Spakovala sam se brzinski, za manje od sat vremena, strpavsi u ogroman kofer ono 'najpotrebnije'. Kad smo kod ogromnog kofera - tako je svake godine - nikako da kupim nesto pristojne velicine jer navodno nisam u kesu, te zavrsim na njihovim vratima sa ogromnim koferom u koji mogu maltene i ja da stanem a oni (iako to nikad nisu rekli) su verovatno u fazonu 'ribo, jel se ti useljavas ili sta radis?' Bilo kako bilo, sto se tice tih najpotrebnijih stvari - vise od pola ni ne pogledam, kamoli obucem ili ne daj Boze izvadim uopste iz kofera. (Smeh) Valjda cu nekada i ja nauciti da se pakujem kako treba. Ne d'o Bog da sam stjuardesa - pa ja bih sa sobom vukla svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu sa babskom parolom 'za svaki slucaj'i 'ako, 'leba ne jede'. Katastrofa. I tako, kada se zavrsilo pakovanje (u kome sam OBAVEZNO nesto krucijalno zaboravila - sta to, saznacu ili u autobusu ili kad stignem) sam se zaputila ka BAS-u. Kako sam ubacila i izbacila kofer u vozilo i iz vozila gsp-a bolje je da ne znate. Na srecu - bas tu gde sam sisla (ili bolje da kazem - gde sam se skotrljala) na stanicu, su bile neke devojke koje su za dz delile koka kolu zero. Naravno, moj pileci mozak koji ocigledno nije u stanju apstraktno da razmislja o stvarima daljim od narednih 3min je zaboravio da cu naredna tri ipo sata biti u autobusu bez mogucnosti sorobockanja na svakih 15min. Izlokala sam ja tako celu limenku, sunce mamino, kada se lampica 'oh shit' upalila zajedno sa alarmom mokracne besike. Da ga jebem. Kupila sam kartu, a onda sam videla kiosk i krenula da kupim JOY (iako sam u torbi imala lepotu i zdravlje, ja sam tipican primer potrosackog drustva i morala sam da kupim jos nesto pa makar crkla!) Obisla sam tri trafike dok nisam nasla to sta sam trazila i to aprilski broj - novi izlazi tek posle 5-og u mesecu, ali nema veze - 100 djunti je trebalo da se potrosi. Cim sam usla u autobus, sprijateljila sam se sa zenom koja je sedela do mene, jer ja tri sata da cutim - pa ne bih mogla ni da mi plate; na lakat bih progovorila. Na pauzi u Nisu sam zvala Pedju da mu kazem kako ga pozdravlja Filip Moris. Proslo je nekako tih tri sata u cavrljanju, cituckanju, dremanju i slusanju muzike i jedva sam cekala da vidim brata i snajku koji su dosli da me sacekaju. Sada sam kod njih i u fazonu sam 'bitch, i feel great'. Da se ne lazemo - tome doprinosi i milka sa veeelikim lesnicima. I dogovor da se vidim sa nekim drustvom ovde. I prelepo proveden danasnji dan. I sutrasnji dan koji obecava leskovacki rostilj. Bice ovo jedna hedonisticka nedelja. :)
Viva la vida!
