[ Generalna
]
30 April, 2013 23:11
Devojce s jug (:
Sta slusas od muzike? Standardno pitanje, nebrojeno mnogo puta postavljeno. Prvo sta kazem je: 'Skoro sve, osim narodnjaka'. A onda se ispravim: 'Mada, posle dva spricera - moze i to'. Moze se reci da je to u neku ruku laz. Cela mamina strana = juzna pruga i iskreno - obozavam svadbe i onaj deo kada se odvazim da uletim u kolo. Ali preduslov za tako nesto je bar jedna casa vina - da se malo otkravim i da zanemarim cinjenicu da iako umem da igram - nisam neki pro. Ako je neko pro onda su to moja sestra Ceca i moja Jovana, koja ide na folklor otkad ja znam za nju. Da ne pomislite da sam k'o Manulac iz Zone Zamfirove - ja sam neka zlatna sredina (bar ja tako mislim - ha ha). Elem, ostavimo se mi trupanja u kolu, nije to ono o cemu sam mislila da pisem. Kao sto sam vec pomenula sva rodbina sa mamine strane je s jug; da preciziramo - iz Leskovac i ja kod njih obavezno provedem bar nedelju dana svake godine. Malo je reci da ih neizmerno volim i obozavam kao i to da mi je to ubedljivo jedan od najboljih delova godine - tamo se uvek odlicno provedem. U glavnom se stacioniram kod tetke, tece, brata, snajke, psa i od pre godinu dana prelepe bratanice, a od njih posetim na kratko i ostale. Obicno je vecini ljudi koje poznajem cimanje da obilaze rodbinu, ali ja bukvalno jedva cekam luft i maaalo vise slobodnog vremena da mogu da odem do njih. Ove godine sam tu pocasnu nedelju isplanirala u okviru prvomajskog i uskrsnjeg raspusta. Odlucila sam da krenem u ponedeljak. Kao olicenje odgovornosti pakovala sam se dva sata pre polaska. Spakovala sam se brzinski, za manje od sat vremena, strpavsi u ogroman kofer ono 'najpotrebnije'. Kad smo kod ogromnog kofera - tako je svake godine - nikako da kupim nesto pristojne velicine jer navodno nisam u kesu, te zavrsim na njihovim vratima sa ogromnim koferom u koji mogu maltene i ja da stanem a oni (iako to nikad nisu rekli) su verovatno u fazonu 'ribo, jel se ti useljavas ili sta radis?' Bilo kako bilo, sto se tice tih najpotrebnijih stvari - vise od pola ni ne pogledam, kamoli obucem ili ne daj Boze izvadim uopste iz kofera. (Smeh) Valjda cu nekada i ja nauciti da se pakujem kako treba. Ne d'o Bog da sam stjuardesa - pa ja bih sa sobom vukla svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu sa babskom parolom 'za svaki slucaj'i 'ako, 'leba ne jede'. Katastrofa. I tako, kada se zavrsilo pakovanje (u kome sam OBAVEZNO nesto krucijalno zaboravila - sta to, saznacu ili u autobusu ili kad stignem) sam se zaputila ka BAS-u. Kako sam ubacila i izbacila kofer u vozilo i iz vozila gsp-a bolje je da ne znate. Na srecu - bas tu gde sam sisla (ili bolje da kazem - gde sam se skotrljala) na stanicu, su bile neke devojke koje su za dz delile koka kolu zero. Naravno, moj pileci mozak koji ocigledno nije u stanju apstraktno da razmislja o stvarima daljim od narednih 3min je zaboravio da cu naredna tri ipo sata biti u autobusu bez mogucnosti sorobockanja na svakih 15min. Izlokala sam ja tako celu limenku, sunce mamino, kada se lampica 'oh shit' upalila zajedno sa alarmom mokracne besike. Da ga jebem. Kupila sam kartu, a onda sam videla kiosk i krenula da kupim JOY (iako sam u torbi imala lepotu i zdravlje, ja sam tipican primer potrosackog drustva i morala sam da kupim jos nesto pa makar crkla!) Obisla sam tri trafike dok nisam nasla to sta sam trazila i to aprilski broj - novi izlazi tek posle 5-og u mesecu, ali nema veze - 100 djunti je trebalo da se potrosi. Cim sam usla u autobus, sprijateljila sam se sa zenom koja je sedela do mene, jer ja tri sata da cutim - pa ne bih mogla ni da mi plate; na lakat bih progovorila. Na pauzi u Nisu sam zvala Pedju da mu kazem kako ga pozdravlja Filip Moris. Proslo je nekako tih tri sata u cavrljanju, cituckanju, dremanju i slusanju muzike i jedva sam cekala da vidim brata i snajku koji su dosli da me sacekaju. Sada sam kod njih i u fazonu sam 'bitch, i feel great'. Da se ne lazemo - tome doprinosi i milka sa veeelikim lesnicima. I dogovor da se vidim sa nekim drustvom ovde. I prelepo proveden danasnji dan. I sutrasnji dan koji obecava leskovacki rostilj. Bice ovo jedna hedonisticka nedelja. :)
Viva la vida!
[ Generalna
]
30 April, 2013 22:02
Ono kad vas potera.
Neplacen telefonski racun. Zalutao. Pa dobro, majku mu, valjda se to svima jednom desilo. K'o za baksuz - telefon preko potreban, treba snaji da se cestita rodjendan. U skoli sve super do poslednjeg casa. Engleski - cvetici, leptirici, ispisane obe table, kolutanje ocima, dosada ubija. Kao spas zove me predsednica naseg parlamenta da odem do svakog odeljenja i proverim da li su sakupili neki novac koji vec nedelju dana izvlacimo ljudima na kasikicu. Ispaljujem ruku visoko u vazduh sa tolikim entuzijazmom da zamalo nisam poletela. Objasnjavam profesorki situaciju dodajuci da je to od krucijalnog znacaja i ona popusta - nevoljno, ali ipak popusta i ja izlecem iz ucionice kao da jurim po sopstveni zivot. Krecem od treceg sprata, lagano - bez zurbe. Ne znam koliko je proslo dok se nisam oteglila i do hodnika na prvom u kome su samo dve ucionice. Dolazim do vrata prve, kucam, ulazim i ispaljujem uvezbano 'Izvinite sto prekidam cas, da li skupljate novac za...' kada mi se profesorka unosi u facu i sikce kako IMAJU PISMENI. Krivim facu od besa, cedim kroz zube 'dobro' i izlazim napolje osecajuci da mi se pritisak popeo na 200. Imaju pismeni, moz' misliti, pa imali su ga u jos dve ucionice u kojima sam bila ali me niko nije izbacio. Djubre neotesano, predrkano. Doslo mi je da joj razlupam te njene stikle o glavu. Doslovce. Vratila sam se na cas nalektrisana, sacekala da zvoni a onda zapucala u obliznji kafic gde me je cekao Pedja (ortak iz odeljenja koji nije bio na engleskom jer je isao da se vidi sa nekom devojcicom). Izjadala sam se ja Pedji za sve pare, a i on meni jer devojcica sa kojom se video je zapravo 'maca' i ona pusi, iako je izbalavila filter - strpavsi ga celog u usta a onda posto je bar tri puta pokusala da zapali cigaru upaljacem koji se u medjuvremenu ugasio, izvadila istu i pokusala da je zapali u ruci (verovatno je istripovala dzoint). Umrli smo od smeha. Sedeli smo tako neko vreme, otisli da ja uzmem neku majicu koju merkam vec dve nedelje a sad joj je pala cena pa smo se razisli, svako na svoju stranu - Pedja kuci a ja pravac bulevar. Isetali su me samo tako, skuvala sam se kao sarmica od zelja i taman sto sam usla u tramvaj ka kuci, isti je stao. Kao i bar jedno 7 njih ispred. Ne znam sta se desilo, spekulise se da je neka baba pala i slomila ruku (pa da, hajde zbog toga da zablokiramo ceo bulevar). Cucali smo tako kod pijace Djeram dooobrih pola sata ako ne i vise. Creva su mi izvodila Karmina Burana (O Fortuna) sve u sesnaes' al sam znala da kakav sam baksuz, cim ja izadjem ima saobracaj o cas posla da se nastavi, brzinom formule 1, tako da sam bila prinudjena da sedim i slusam. Tako je - da slusam. U tramvaju u kome sam se zadesila se povela zucna politicka rasprava. Stiglo se cak i do druga Tita. Taman kad sam se pitala na koji nacin bih eventualno mogla da bacim kasiku - kad vec nije baba oko koje se podigla tolika frka - krenuli smo. Zamalo da se upiskim od srece. Stigla sam kuci oko 17 casova, a skola se zavrsila oko 13 - ma, milina od Boga. I jos je trebalo da ucim. Vazi. Odremala sam neka 3h, calabrcnula nesto i dosla na ideju da se provozam tu u kraju na rolerima. Lose je to kada covek koji ne zna normalno ni da hoda stane posle skoro dve godine na rolere i uputi se stazom za koju da nema nekih pristojnijih delova moze glat da se kaze da je kaldrma. Inace, obukla sam sorts i ponela sluske jer imma so damn cool i mogla sam da racunam na smrskan mp3 i oguljena kolena u najavi. Kao i to da cu sigurno biti pomenuta sutra na tv-u, samo je pitanje da li ce to biti Nada Macura u jutarnjem programu u slucaju da se prospem po betonu pa me oni iz hitne sakupe kasicicom ili u crnoj hronici kao silovana od strane lokalnih narkosa.
[ Generalna
]
30 April, 2013 21:50
Random fun. Eto tako.
Ada, hladovina, muzika. Jedna kesica cipsa. Dva spila karata. Tri pakle cigara. Cetvoro nas. Pet upaljaca. Sest sati - optimalno vreme polaska. Sedam limenki piva. Osmoro je trebalo da nas bude. Devet sati - tada se nalazim sa mojom Jovanom. Deset dana traje raspust. Jedanaestog dana ustajem ponovo rano ujutru. Dvanaest sati spavanja mi je malo... Brojke, jedna za drugom do u beskonacno. Infinity. A sve se svodi na isto. Ipak, raspust je - ko uopste sad razmislja!?
