Jako često me pitaju ,,A šta ti zapravo želiš?"
Kažem im da ne znam.
Lažem. 
Znam šta želim.
Želim da pobegnem negde.
Ne mora daleko.
Da sedim sama sa sobom.
U tišini.
To je jako važno.
Želim toplo vreme.
Da mi kosa bude skroz plava.
Da slušam neku novu pesmu koju nikad nisam čula.
Da pričam nekome celu noć o sebi.
Da slušam nekoga kako priča celu noć o sebi i meni.
Da provodim vreme sa Katarinom.
Da idem na žurke sa maramom na glavi i šljokicama.
Da se kotrljam po tek pokošenoj travi.
Da jurim leptirove.
Talase.
Čarobnu prašinu.
Da treniram pole dance.
Da grlim tatu svako jutro.
Da bacim pilule za kontracepciju u smeće.
Da ofarbam orman.
Da pijem vino na terasi.
Da položim sve ispite.
Da pišem.
Da kupim ,,bang me hard" haljinu kao iz serije.
Da ne moram da plaćam račune.
Da ne moram da budem odrasla.
Da mogu da vrištim, besnim, urlam, lupam vratima i da se nikome ne izvinjavam.
Da jedem jagode i žutu lubenicu.
Da ovaj grad nije toliko siv.
Da istetoviram podvezicu.
Da pravim tortu sa malinama i piškotama.
Da imam još sijalica u stanu. 
Da živim na sladoledu.
Da mi terasa bude puna suncokreta.
Da hodam bosa.
Da odem u Zagreb.
Da odem na Novi Zeland.
U Australiju.
Da odem.
Samo da odem.
Ali i da se vratim.
Jel sam rekla da želim da pišem?
Jesam.
Pa onda bi to bilo to.
Onako okvirno.
Prosto... Ne znam odakle da počnem?