Vracam se sa posla.

Sedim u autobusu i razmisljam kako bih posle mesec dana konacno mogla veceras da se nasminkam.

Osecam parfem devojke do koje sam sela.

Parfem koji sam koristila pre ravno tri godine, bas u ovom periodu.

Udisem vazduh kao da mi je poslednji trenutak zivota.

Udisem, udisem i udisem, ne usudjujuci se da izdahnem, plaseci se da cu ga izgubiti.

Kao kada grlim nekog jako dragog, ne zeleci da se odvojim od njega, pokusavajuci da upijem sav taj miris i ponesem ga na sebi u svoj krevet i zaspim tako.  

Na kraju shvatam da cu se, ako tako nastavim, onesvestiti.

Izdisem ali samo na kratko i odmah nastavljam da udisem tu zimu 2014. godine.

Prisecam se svega na sta me taj parfem asocira.

Vise loseg nego dobrog.

Ali opet lepog.

Prolazi mi kroz glavu misao kako za ove nepune 23 godine nisam promenila mnogo parfema.

Prvi, licno moj (a ne ,,pozajmljen" od mame) parfem sam dobila u sedmom razredu od kume.

Nosila sam ga tog leta kada sam se smuvala sa svojim prvim deckom u koga sam bila smrtno zaljubljena.

Praznu bocicu cuvam u maminoj drvenoj kutiji koju sam nasledila i koju sam pretvorila u kutiju sa uspomenama.

Sledeci parfem koji sam dobila sam trazila iz cistog hira, jer je moja omrazena sestra pricala o njemu sa tolikim ushicenjem i tugom zbog njegove nepristupacne cene.

Nisam znala ni kako parfem mirise, ali sam zapamtila kako se zove i trazila sam svom ocu kada je dosao drugi put za 12 godina u Srbiju da mi ga donese. 

Iz cistog kaprica i inata.

Ispostavilo se da je parfem stvarno jako lep i to je bio dve godine moj omiljeni parfem.

Njega sam nosila kada sam upoznala Sasu.

Njega sam dobila za godinu dana rada kod Marka.

Njega sam imala kada sam procitala citat da ,,Zena bez parfema nema buducnost".

Ponosno sam ga prskala svakog Bozijeg dana u svim mogucim bitnim, manje bitnim i totalno nebitnim zivotnim prilikama. 

Ponavljala sam tu recenicu kao mantru, sve dok se Nina i ja nismo slozile da ce pre biti da zena nema buducnost bez dezodoransa.

I tu je ta zamisao zamrla.

U medjuvremenu, sam ostala bez tog predivnog i preskupog parfema, tata nije planirao da dolazi uskoro i morala sam da improvizujem.

Taj improvizovani parfem je ovaj koji sada udisem i koji je mahom asocijacija na prvu godinu fakulteta.

Sledeci omiljeni parfem je nosila Berta, Rumunka koja mi je drzala obuku u turistickoj agenciji u kojoj sam radila u Spaniji. 

Berta je uvek izgledala prelepo i mirisala na kilometar.

Kada sam je jednog dana videla u kancelariji kako vadi parfem od 100ml iz torbe i prska ga freneticno po celoj sebi, shvatila sam kako je moguce da celog dana tako intenzivno mirise.

Shvatila sam i koji parfem koristi i te sekunde je posedovati taj parfem za mene postao imperativ.

To je bio moj omiljeni parfem citavih godinu dana, dok mi nije ispao na plocice u Sasinom kupatilu i razbio se.

Celo prizemlje kuce je mirisalo na moj parfem.

Moj parfem koji on nije voleo.

A onda smo raskinuli i ja sam ostala bez omiljenog parfema a on sa kucom koja mirise na mene. 

***

Ostala sam u autobusu dve stanice duze nego sto je trebalo.

Lagano hodajuci ka stanu dosla sam do zakljucka da parfemi pricaju price i cuvaju citave nizove uspomena.

Njihova imena nisu vazna.

Njihova imena su situacije koje ce uvek biti zapamcene i koje ce uvek evocirati uspomene ovog proleca i leta, prosle zime, leta u Spaniji 2013., zime 2014., leta 2010...

Vezujemo ih za situacije i ljude u nasem zivotu. 

Vezujemo ih za leptirice i reptilice u stomaku.

Vezujemo ih za ostvarena prijateljstva i neostvarene ljubavi.

Za smejanje do suza i plakanje do besvesti.

Pamtimo njihove mirise i cuvamo ih u svom umu, u imaginarnim kutijama za uspomene.