Neplacen telefonski racun. Zalutao. Pa dobro, majku mu, valjda se to svima jednom desilo. K'o za baksuz - telefon preko potreban, treba snaji da se cestita rodjendan. U skoli sve super do poslednjeg casa. Engleski - cvetici, leptirici, ispisane obe table, kolutanje ocima, dosada ubija. Kao spas zove me predsednica naseg parlamenta da odem do svakog odeljenja i proverim da li su sakupili neki novac koji vec nedelju dana izvlacimo ljudima na kasikicu. Ispaljujem ruku visoko u vazduh sa tolikim entuzijazmom da zamalo nisam poletela. Objasnjavam profesorki situaciju dodajuci da je to od krucijalnog znacaja i ona popusta - nevoljno, ali ipak popusta i ja izlecem iz ucionice kao da jurim po sopstveni zivot. Krecem od treceg sprata, lagano - bez zurbe. Ne znam koliko je proslo dok se nisam oteglila i do hodnika na prvom u kome su samo dve ucionice. Dolazim do vrata prve, kucam, ulazim i ispaljujem uvezbano 'Izvinite sto prekidam cas, da li skupljate novac za...' kada mi se profesorka unosi u facu i sikce kako IMAJU PISMENI. Krivim facu od besa, cedim kroz zube 'dobro' i izlazim napolje osecajuci da mi se pritisak popeo na 200. Imaju pismeni, moz' misliti, pa imali su ga u jos dve ucionice u kojima sam bila ali me niko nije izbacio. Djubre neotesano, predrkano. Doslo mi je da joj razlupam te njene stikle o glavu. Doslovce. Vratila sam se na cas nalektrisana, sacekala da zvoni a onda zapucala u obliznji kafic gde me je cekao Pedja (ortak iz odeljenja koji nije bio na engleskom jer je isao da se vidi sa nekom devojcicom). Izjadala sam se ja Pedji za sve pare, a i on meni jer devojcica sa kojom se video je zapravo 'maca' i ona pusi, iako je izbalavila filter - strpavsi ga celog u usta a onda posto je bar tri puta pokusala da zapali cigaru upaljacem koji se u medjuvremenu ugasio, izvadila istu i pokusala da je zapali u ruci (verovatno je istripovala dzoint). Umrli smo od smeha. Sedeli smo tako neko vreme, otisli da ja uzmem neku majicu koju merkam vec dve nedelje a sad joj je pala cena pa smo se razisli, svako na svoju stranu - Pedja kuci a ja pravac bulevar. Isetali su me samo tako, skuvala sam se kao sarmica od zelja i taman sto sam usla u tramvaj ka kuci, isti je stao. Kao i bar jedno 7 njih ispred. Ne znam sta se desilo, spekulise se da je neka baba pala i slomila ruku (pa da, hajde zbog toga da zablokiramo ceo bulevar). Cucali smo tako kod pijace Djeram dooobrih pola sata ako ne i vise. Creva su mi izvodila Karmina Burana (O Fortuna) sve u sesnaes' al sam znala da kakav sam baksuz, cim ja izadjem ima saobracaj o cas posla da se nastavi, brzinom formule 1, tako da sam bila prinudjena da sedim i slusam. Tako je - da slusam. U tramvaju u kome sam se zadesila se povela zucna politicka rasprava. Stiglo se cak i do druga Tita. Taman kad sam se pitala na koji nacin bih eventualno mogla da bacim kasiku - kad vec nije baba oko koje se podigla tolika frka - krenuli smo. Zamalo da se upiskim od srece. Stigla sam kuci oko 17 casova, a skola se zavrsila oko 13 - ma, milina od Boga. I jos je trebalo da ucim. Vazi. Odremala sam neka 3h, calabrcnula nesto i dosla na ideju da se provozam tu u kraju na rolerima. Lose je to kada covek koji ne zna normalno ni da hoda stane posle skoro dve godine na rolere i uputi se stazom za koju da nema nekih pristojnijih delova moze glat da se kaze da je kaldrma. Inace, obukla sam sorts i ponela sluske jer imma so damn cool i mogla sam da racunam na smrskan mp3 i oguljena kolena u najavi. Kao i to da cu sigurno biti pomenuta sutra na tv-u, samo je pitanje da li ce to biti Nada Macura u jutarnjem programu u slucaju da se prospem po betonu pa me oni iz hitne sakupe kasicicom ili u crnoj hronici kao silovana od strane lokalnih narkosa.