tandara_mandara_droć

Sta slusas od muzike? Standardno pitanje, nebrojeno mnogo puta postavljeno. Prvo sta kazem je: 'Skoro sve, osim narodnjaka'. A onda se ispravim: 'Mada, posle dva spricera - moze i to'. Moze se reci da je to u neku ruku laz. Cela mamina strana =  juzna pruga i iskreno - obozavam svadbe i onaj deo kada se odvazim da uletim u kolo. Ali preduslov za tako nesto je bar jedna casa vina - da se malo otkravim i da zanemarim cinjenicu da iako umem da igram - nisam neki pro. Ako je neko pro onda su to moja sestra Ceca i moja Jovana, koja ide na folklor otkad ja znam za nju. Da ne pomislite da sam k'o Manulac iz Zone Zamfirove - ja sam neka zlatna sredina (bar ja tako mislim - ha ha). Elem, ostavimo se mi trupanja u kolu, nije to ono o cemu sam mislila da pisem. Kao sto sam vec pomenula sva rodbina sa mamine strane je s jug; da preciziramo - iz Leskovac i ja kod njih obavezno provedem bar nedelju dana svake godine. Malo je reci da ih neizmerno volim i obozavam kao i to da mi je to ubedljivo jedan od najboljih delova godine - tamo se uvek odlicno provedem. U glavnom se stacioniram kod tetke, tece, brata, snajke, psa i od pre godinu dana prelepe bratanice, a od njih posetim na kratko i ostale. Obicno je vecini ljudi koje poznajem cimanje da obilaze rodbinu, ali ja bukvalno jedva cekam luft i maaalo vise slobodnog vremena da mogu da odem do njih. Ove godine sam tu pocasnu nedelju isplanirala u okviru prvomajskog i uskrsnjeg raspusta. Odlucila sam da krenem u ponedeljak. Kao olicenje odgovornosti pakovala sam se dva sata pre polaska. Spakovala sam se brzinski, za manje od sat vremena, strpavsi u ogroman kofer ono 'najpotrebnije'. Kad smo kod ogromnog kofera - tako je svake godine - nikako da kupim nesto pristojne velicine jer navodno nisam u kesu, te zavrsim na njihovim vratima sa ogromnim koferom u koji mogu maltene i ja da stanem a oni (iako to nikad nisu rekli) su verovatno u fazonu 'ribo, jel se ti useljavas ili sta radis?' Bilo kako bilo, sto se tice tih najpotrebnijih stvari - vise od pola ni ne pogledam, kamoli obucem ili ne daj Boze izvadim uopste iz kofera. (Smeh) Valjda cu nekada i ja nauciti da se pakujem kako treba. Ne d'o Bog da sam stjuardesa - pa ja bih sa sobom vukla svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu sa babskom parolom 'za svaki slucaj'i 'ako, 'leba ne jede'. Katastrofa. I tako, kada se zavrsilo pakovanje (u kome sam OBAVEZNO nesto krucijalno zaboravila - sta to, saznacu ili u autobusu ili kad stignem) sam se zaputila ka BAS-u. Kako sam ubacila i izbacila kofer u vozilo i iz vozila gsp-a bolje je da ne znate. Na srecu - bas tu gde sam sisla (ili bolje da kazem - gde sam se skotrljala) na stanicu, su bile neke devojke koje su za dz delile koka kolu zero. Naravno, moj pileci mozak koji ocigledno nije u stanju apstraktno da  razmislja o stvarima daljim od narednih 3min je zaboravio da cu naredna tri ipo sata biti u autobusu bez mogucnosti sorobockanja na svakih 15min. Izlokala sam ja tako celu limenku, sunce mamino, kada se lampica 'oh shit' upalila zajedno sa alarmom mokracne besike. Da ga jebem. Kupila sam kartu, a onda sam videla kiosk i krenula da kupim JOY (iako sam u torbi imala lepotu i zdravlje, ja sam tipican primer potrosackog drustva i morala sam da kupim jos nesto pa makar crkla!) Obisla sam tri trafike dok nisam nasla to sta sam trazila i to aprilski broj - novi izlazi tek posle 5-og u mesecu, ali nema veze - 100 djunti je trebalo da se potrosi. Cim sam usla u autobus, sprijateljila sam se sa zenom koja je sedela do mene, jer ja tri sata da cutim  - pa ne bih mogla ni da mi plate; na lakat bih progovorila. Na pauzi u Nisu sam zvala Pedju da mu kazem kako ga pozdravlja Filip Moris. Proslo je nekako tih tri sata u cavrljanju, cituckanju, dremanju i slusanju muzike i jedva sam cekala da vidim brata i snajku koji su dosli da me sacekaju. Sada sam kod njih i u fazonu sam 'bitch, i feel great'. Da se ne lazemo - tome doprinosi i milka sa veeelikim lesnicima. I dogovor da se vidim sa nekim drustvom ovde. I prelepo proveden danasnji dan. I sutrasnji dan koji obecava leskovacki rostilj. Bice ovo jedna hedonisticka nedelja. :)

Viva la vida!

Pa, nije bilo tesko zakljuciti da sam bolesna, jel da? Zato i nisam u skoli, nego sedim kod kuce i dosadjujem se. Znam, znam, obicno je super ostati kod kuce i ne ici u skolu, ali to ne vazi kada imate temperaturu, kasljete kao magarac, zapusen vam je nos pa zavisite od nafazolina i ne mozete da se propisno ni okrenete od brda papirnih maramica kojima ste okruzeni. Veselo, nema sta. Ipak, danas mi je malkice bolje (bar nemam temperaturu), pa sam ustala iz kreveta i provela dan gledajuci tv, mackajuci nokte, citajuci knjige - one for business, one for pleasure (lektira i ne-lektira, prim. aut.) i evo, sad sam sela za komp da ispljunem nesto novo na blogu - obecala sam da cu cesce da pisem. Nije bas kao da inspiracija navire iz mene (osim ako ne racunate sadrzaj papirnih maramica) ali, sam sada nekako vise raspolozena da piskaram nego prosli put. Mozda zato sto sam se danas ispalila kako nisam dugo, dugo?? Zapravo, pre neki dan je nasa ves-masina pocela jako cudno da se ponasa, maltene je odigrala salsu u kupatilu za vreme centrifuge. Kada je, sirotica, konacno pala s nogu, i kada smo izvadili iz nje polu-sazvakan ves, ustanovili smo da bubanj nece lepo da se okrece - negde zapinje. Tetka je odma' nazvala servis i rekli su da ce poslati nekoga u ponedeljak, tj. danas. Kod kuce smo bile samo Njojza i ja, kada se culo jedno 'TAK' - jer nam tako (ne)radi zvono na ulaznim vratima. Iako sam izgledala kao bljuvotina, Njojza je tada doruckovala/rucala, pa sam ja posla da otvorim vrata - ionako sam ocekivala celavog i debelog dekicu. Naravno, na vratima je stajalo GRCKO BOZANSTVO, a vrata mu je otvorio jos uvek NE umiven, crvenokosi gremlin, u trenerci i nekoj shit majici (bez brusa). Sto bi Zmaj rekla: ,,Ja ne mogu vise ovako da zivim". Pozvala sam Njojzu i elegantno nestala u vidu lastinog repa. Posle sam se presvukla i dovela u red da bih shvatila da lik uopste nije toliko lep, koliko mi se ucinilo na prvi pogled. Mislim da bih mogla kad ozdravim da prosetam do ocnog. Ipak, da ne bude da je 'grcko bozanstvo' bilo tu samo da izvuce jednu platnenu maramicu koju je masina progutala - uticalo je na to da me osvesti koliko lose izgledam, buduci da sam dva dana neprekidno imala temperaturcinu i da nisam ustajala iz kreveta osim kada je trebalo otici do toaleta. Odma' sam uradila piling lica, oprala kosu i dok se ona prirodno susila namazala nokte, sto je bolje da nisam uradila jer izgledaju kao da ih je mazao epilepticar. Iznervirala sam se, skinula lak i probala ponovo - pa sad ipak kao lice na nesto. Odlucila sam i da stavim home made masku od zumanca, koju sam stavila da navodno deluje dok ja kuckam ovo. Boze me sacuvaj, ovako zuta u kombinaciji sa ogromnim podocnjacima od bolesti a i prekomernog kuntanja izgledam kao orijentalac. Majko mila, dobro je da me niko ne vidi (sama sam kod kuce, Njojza je na nekoj prezentaciji za neko jastuce koje se dobije na poklon ako cucis tamo tri sata, calabrcnes neku vecericu i slusas njihov beskarjni monolog jer pokusavaju da ti utrape neki kirbi ili dormeo). Inace, kada smo vec kod Njojze, relativno skoro se bunila sto je 'Njojza' - njoj se to ne svidja i pao je neki deal da je vise ne zovem tako. Mada, promenili smo deal kada smo pre neki dan (pre nego sto sam se razbolela) pekle palacinke i ja sam u nekom trenutku vrisnula kako cu da se OPEKNEM umesto OPECEM, pa smo se obe valjale od smeha i dogovorile da smo sad Njojza i Opekna. Kako god, trudicu se da od sledeceg clanka Njojzu ili vise ne pominjem ili ako bas bude bilo neophodno - neka bude baka, ili cu smisliti vec nesto tako, jelte, pristojno. Ne znam o cemu bih jos mogla sad da kuckam jer mi se maska na licu jos odavno stegla, i ukoliko je ne skinem uskoro - mislim da ce mi se lice paralizovati. I cisto da se zna, cim skinem ovaj 'cement' sa face, planirala sam da ucim, kad vec ionako nista pametno ceo dan ne radim. I jedva cekam sutra jer cu konacno da napustim rezidenciju nase porodice i odem kod lekara na kontrolu i ako sve bude okej (a trebalo bi da bude), da se prosvrckam malo po gradu, odem do keve i vidim se sa jednim fenomenalnim likom kome nije smetalo sto mi je sad u petak, dok sam se vracala kuci sinulo da se ofarbam u crveno. Kolor sampon je u pitanju i skinuce se za mesec-dva, ali ipak, mislila sam da cu morati mnogo vise da ga ubedjujem, ali je on cica odma' rekao 'pa onda se ofarbaj'. :)

Iskreno Vasa

Opekna 

Ajmo ovako, zao mi je sto nisam dugo pisala i obecavam da cu se od sad truditi da budem redovnija. Mada, nije to slucaj samo sa blogom, tu je i ucenje i svasta nesto za sta ne znam kako, ali eto, nisam mogla da odvojim vreme. Zivelo moje nesretno punoletstvo. Oooo da, nisam vam ranije pisala - ali eto, bio mi je skoro rodjendan, tako da sam sad konacno velika devojka, mada se ne ponasam bas u skladu sa tim. Evo, na primer uzmimo nekoliko mojih odluka povodom punoletstva na razmatranje:

1. Ponasacu se ZRELO, ODGOVORNO i RAZUMNO!

A to sam primenila tako sto sam se ovaj sada petak sa drugaricom ubacila na neciji (i dalje nam je nepoznato ciji) 18-ti, poljubila se sa random ortakom mog ortaka, srucila u sebe nekih 6,7 djus-vodki da bih ustanovila da MI NIJE NISTA, a onda pre nego da odemo u kafanu da nastavimo, na Jecino nagovaranje (sto je prilicno truo izgovor, al ajde) ispila jos 3 i to na ex. Oh, a kad smo vec kod tog 'ex' nije zgoreg pomenuti da sam se usput tako razvaljena javila bivsem. Mislim, gotovo je to jos odavno i nije kao da ovo sada utice na nesto, ali sam stvarno ispala pijani retard, tako da sam morala danas da ga navatam u skoli i izvinim mu se. Dobila sam jedno sturo 'ok' ili tako nesto, krajnje ocekivano. Na 18-om smo ostale tu jos neko vreme, a onda smo krenule peske ka kafani gde je trebalo da se nadjemo sa Sof, njenim deckom i nekim njihovim drustvom. Stigle smo tamo mrtve pijane i pokisle. Ja nisam znala gde bijem, ali sam se ipak upustila u konverzaciju sa likom do mene, koji je primetivsi moju polu-iskasapljenu desnu ruku pitao da li je u pitanju macka, ili imam neke mazohisticke porive. Djuro, sreco moja debela, da si bio tamo sigurno bi bio ponosan! Ne secam se bas konstrukcije svoje recenice, ali mislim da je lik uspeo ako nista drugo, onda bar iz konteksta da zakljuci da je Djura srce od macke, i da su mi ruke izgrebane i izgrizene od prevelike ljubavi (ocigledno jednostrane).

2. Necu vise da KASNIM!

Istina, nisam zakasnila na dobrovoljnu predstavu proslog cetvrtka, stigla sam u subotu kod tetke na rucak (doduse malo mamurna i neispavana, ali sam dosla na vreme) i stigla sam jutros na prvi cas iako sam sinoc bila na Cubic Cloud svirci. Znam da ste se sad ponadali da imate slamku za koju cete da se u'vatite, ali moram da vam je otrgnem iz ruke cinjenicom da sam zakasnila na tu istu svirku i to takvom gluposcu da ja ne mogu ni da opisem. Krenula sam skoro pa na vreme, ali kontam - nije guzva za cas ce tramvaj da se sjuri niz bulevar. Izasla ja tako iz zgrade i zapicila, bajo, sve u sesnaes' i taman kad sam bila skoro pa na stanici sine mi da sam krenula na totalno drugu stranu, ka okretnici 31 umesto da se popnem gore u Ustanicku i cekam tramvaj. Ludog li deteta Boze Gospode. Naravno da nije bilo vremena da idem gore i to UZBRDO, tako da sam isla trieskecom do trga, pa peske na Dorcol. Tralalala, mozak, sta to bese?!

3. Hranicu se ZDRAVO!

Zapravo, mnogi kazu da sam bas smrsala u sta ja iskreno cisto sumnjam jer vaga uporno bleji na 48kg kao da se pokvarila. U svakom slucaju, nije ni iskljuceno da sam smrsala kada malo-malo pa bacim peglu. I ne, nemojte misliti da je to od prevelike kolicine alkohola, jer periodi bacanja pegli uopste ne idu paralelno sa izlascima, i ne, nisam trudna - rano je jos da ovde pisem i o u usranim pelenama, grcevima u stomacicu i izbljuckanim portiklicama. (Nemojte misliti da ja ne volim decu, ja ih prosto obozavam i htela bih da budem mlada majka, ali ne bas ovoliko mlada - sve ima svoje vreme). Inace, tok misli mi je apsolutno fascinantan - pocela sam sa ishranom a zavrsila sa bebama. Okej, vracamo se ishrani. Poenta je da vise jedem voce i povrce nego cokolade i slane neke grickalice, da prekinem da se nalivam koka-kolom i da je zamenim recimo limunadom (jer je prelazak na obicnu vodu, nekako previse sokantan). I najsrecnija bih bila kada bih opet uspela da se odreknem kofeinske zavisnosti prouzrokovane hronicnom neispavanoscu i da se prebacim na silne cajeve koje sam pokupovala - izgleda samo zbog toga da izgledaju lepo na polici. I idealno bi bilo kada bih mogla nekako da izadjem na cas iz svoje koze i onda samu sebe, onako kao na crtacu, uvatim jednom rukom za okovratnik, podignem od zemlje i sutnem u dupe napolje, da trckam oko zgrade i zategnem se, jer me leto i Spanija nece cekati.

4. Vise cu da ucim a manje da KALKULISEM!

Da znate samo koji sam hit, zabola sam banderu na pismenom iz mate (zbog toga i nisam slavila rodjendan, jer sam kaznila samu sebe) a onda sam radila ispravak i dobila 5, bez greske. Profesor je rekao da sam kralj. U svakom slucaju, stvarno moram sve to malo ozbiljnije da shvatim. Za sve vas koji se i dalje iscudjavate na recenicu 'kaznila sam samu sebe', ukratko da vam objasnim. Moji roditelji nisu neobrazovani, nego su jednostavno bili lenji tokom skolovanja, provlacili su se i nisu se proslavili nekim narocitim uspehom - sto im, koliko ja vidim, nesto bas i nije smetalo da se zaposle na radnom mestu na kojem su zeleli, ali to sad svakako nije toliko vazno. Poenta je, da oni bez obzira na svoj prosecan uspeh tokom skolovanja, nisu kompleksasi i data mi je maksimalna sloboda sto se skole tice. Mozda je tako i bolje, jer sam svesna da ucim za sebe a ne za njih. Tako da sam odlucila da dok ne sredim ocene - nema nekih vecih proslava - pa makar u pitanju bilo i vlastito punoletstvo!

Eto, to bi ukratko bio deo mog spiska sa odlukama, sto vam je sasvim dovoljno - iako ima jos brda toga ne zelim da vas udavim, a i neke stvari moram ipak da sacuvam za sebe. Uskoro cu da vas obavestim i sta se sve desilo sa Mucom u Pancevu, kao sto sam obecala. Asta la vista kompanjerosi, pisem vam uskoro. ;)