Dragi moji, kao sto vidite, odustala sam od fonta comic sans. O, da, bilo je krajnje vreme. Bez obzira sto mi je to omiljeni font jos od kad sam bila klinka, ovde je prilicno NECITLJIV i odlucila sam da batalim i predjem na nesto normalno. I jos jedna promena, a to je manjak crtica na slovima č, ć, đ, š i ž, nadam se da mi necete mnogo na tome zameriti. Elem, da pocnemo.
Kako bismo drugacije poceli nego od pocetka - iliti od ujutru. Jutro je bilo divno, cak je delovalo vise kao da je prolece nego zima. Sedela (oooo, da - sedela) sam u tramvaju i uzivala kada je isti STAO negde na pola izmedju cvetkove pijace i batutove. Svi smo izasli napolje i videli da je nekoliko metara ispred nas zapaljen kamioncic koji ide uz trotoar i cisti ulice. Odma' pored su tu bila i vatrogasna kola su gasila nazovi 'vatru' koje jelte nigde nije bilo - samo se sve mnogo dimilo i uzasno je smrdelo. Nisam mogla da verujem. Niko nije mogao da veruje. Stajala sam tako nekih 6,7min i cekala cudo (u prevodu da se guzva rascisti i tramvaji konacno krenu). Medjutim, posle tih par minuta cupkanja (i u jednom trenutku neocekivanog napada smeha) sam shvatila da je vrag odneo salu i pocela da idem peske. Trebalo je SAMO da prepesacim ceo bulevar - oh, radosti! Bez obzira, nekako sam bila divno raspolozena i cela situacija sa vatrogasnim kolima i zablokiranim bulevarem mi je bila jako smesna. Mislim da bulevar nikada nije bio zivlji u pola 8 ujutru! Inace, dok sam se gurala ka trotoaru, kroz masu ljudi, cula sam nekog decka kako prica svojoj devojci da se tako jednom zapalio i njegov traktor na selu. Ma hajde?! xD Zao mi je sto je bila prevelika guzva da vidim njenu reakciju. Zamislila sam se sta bih ja svom decku rekla kada bi mi saopstio da se i njemu tako zapalio traktor? A onda sam se setila da ja nemam decka, pa ni on ne moze da ima traktor. E, tad mi vise nije bilo smesno vec zalosno. Iskreno, mislila sam da u ovom clanku diskutujem o mom ljubavnom zivotu (iliti njegovom nedostatku - iako se konstantno svasta nesto desava, a ipak se nista ne desava) jer je tek to prica i komedija za sebe, ali na svu srecu (i moju i vasu) sam odustala. Ostavicemo to za neki drugi put, jer ko zna, mozda se do tada nesto po tom pitanju i promeni?
Ko za baksuz, dok sam tako pesacila (bila sam negde kod pijace Djeram) pocela je da pada kisa (iako je sijalo sunce i iako sam ja imala starke a nisam od kisobrana imala ni k). U svakom slucaju, junacki sam se i sa time izborila, mada su vec tu negde kod Vuka pocele da me boluckaju nozice. Dogegala sam se nekako do skole taman na drugi cas. Pokisla kao mis, usla sam u ucionicu i zatekla Mucu sa saksijom na klupi. Shit. Totalno sam zaboravila na nasu igru i zadatke za danas. Muca je trebalo da ceo dan vuce sa sobom neku biljcicu i objasnjava svima koji je pitaju bilo sta povodom toga kako joj je ista jako potrebna. A ja, najveca brbljivica od kada je sveta i veka, trebalo je da ceo dan u skoli CUTIM. Naravno da nisam mogla razrednoj da objasnim zasto nisam dosla na prvi cas, nisam mogla ni da komentarisem film 'Ana Karenjina' koji smo svi kolektivno isli sinoc da gledamo, nisam mogla ni da beknem. Osecala sam se ODVRATNO. Kao da nikada u zivotu nisam imala vise stvari da kazem. I za ceo dan jedino sto mi se omaklo je jedno slovce 'a' i to je sve. Radoznalim ljudima sam pokazivala papiric na kome je pisalo da ne smem ceo dan (u skoli) da pricam i da je to izazov. A Muca, je onako drugarski, sa sve saksijom ljubicice objasnjavala profesorima situaciju a ja bih samo bespomocno slegla ramenima i napravila tuznu facu. Nekako je i taj pakao prosao i valjalo je poceti sa pripremama za svirku (koja je inace tek sutradan, al to nije vazno). Vratila sam se kuci, sva srecna sto mogu ponovo da brbljam kao navijena, rucala, popila kafu sa Njojzom - prepricala joj svoj dan i saslusala njen, a onda sam oko pola 5 legla da malo dremnem i probudila se sutradan u pola 9 ujutru! Nisam znala gde se nalazim. Otisla sam pod tus da dodjem k sebi. Mrzelo me je da susim/feniram/peglam kosu, pa sam je samo uplela u dve pletenice i ostavila tako da se sama susi - pa kako ispadne. Odlucila sam da bih mogla za promenu da nalakiram nokte i namazala sam (Bog da me pita zasto) narandzasti lak. Telefonirala sam Muci da se dogovorimo kad i gde da se nadjemo i spomenula joj ludacku boju svojih noktiju koji ce odskakati od svega jer na sebi necu imati nista narandzasto, ali smo se obe slozile da ce nokti izuzetno lepo da se slazu uz casu djus-vodke. Tako da smo i to resili. Vece je bilo nenormalno dobro. Muca i ja smo se nasle sa jos dve devojke i banuli smo tamo ranije, da zauzmemo mesto. Kada je bend zbog koga sam se tu uopste i prikazala poceo da svira ja sam bila zaglavljena u wc-u u kome je red bio kao kad se u posti deli penzija i pokusavala sam pijanom ortaku da zakopcam kosulju kako treba, jer je istu raskopcao i krenuo da skida u nekom 'mnogo sam lud i brz' naletu. Mucenik, bio je mortus pijan, kao i svi ostali koji su jelte viski koji su srucili - gasili pivom. Zezanje. Jedva sam se iscupala odatle i probila nekako do bine. Dok sam tako stajala na tri prsta leve i peti desne noge, zgnjecena kao sardina i smorena od gledanja necijeg 'zanosnog' potiljka, bacila sam pogled u stranu i spazila zvucnik, bas na bini. Nekako, na jedvite jade sam se probila do zvucnika, 'elegantno' gurnula neciju praznu torbu odatle i sela - i to prakticno na binu! Oh, radosti - em sam bila na bini, em sam bila na pola metra od svih njih (osim od basiste - od njega sam bila udaljena citav jedan metar) em sam sve videla i cula!! Cak sam uspela da nabavim i cigaru od lika iza (mada smo je podelili al ajde) - i mislim da sam u tom trenutku bila najsrecnija devojka na svetu (naravno, u kategoriji 'single ones'. :)
