tandara_mandara_droć

Pa, nije bilo tesko zakljuciti da sam bolesna, jel da? Zato i nisam u skoli, nego sedim kod kuce i dosadjujem se. Znam, znam, obicno je super ostati kod kuce i ne ici u skolu, ali to ne vazi kada imate temperaturu, kasljete kao magarac, zapusen vam je nos pa zavisite od nafazolina i ne mozete da se propisno ni okrenete od brda papirnih maramica kojima ste okruzeni. Veselo, nema sta. Ipak, danas mi je malkice bolje (bar nemam temperaturu), pa sam ustala iz kreveta i provela dan gledajuci tv, mackajuci nokte, citajuci knjige - one for business, one for pleasure (lektira i ne-lektira, prim. aut.) i evo, sad sam sela za komp da ispljunem nesto novo na blogu - obecala sam da cu cesce da pisem. Nije bas kao da inspiracija navire iz mene (osim ako ne racunate sadrzaj papirnih maramica) ali, sam sada nekako vise raspolozena da piskaram nego prosli put. Mozda zato sto sam se danas ispalila kako nisam dugo, dugo?? Zapravo, pre neki dan je nasa ves-masina pocela jako cudno da se ponasa, maltene je odigrala salsu u kupatilu za vreme centrifuge. Kada je, sirotica, konacno pala s nogu, i kada smo izvadili iz nje polu-sazvakan ves, ustanovili smo da bubanj nece lepo da se okrece - negde zapinje. Tetka je odma' nazvala servis i rekli su da ce poslati nekoga u ponedeljak, tj. danas. Kod kuce smo bile samo Njojza i ja, kada se culo jedno 'TAK' - jer nam tako (ne)radi zvono na ulaznim vratima. Iako sam izgledala kao bljuvotina, Njojza je tada doruckovala/rucala, pa sam ja posla da otvorim vrata - ionako sam ocekivala celavog i debelog dekicu. Naravno, na vratima je stajalo GRCKO BOZANSTVO, a vrata mu je otvorio jos uvek NE umiven, crvenokosi gremlin, u trenerci i nekoj shit majici (bez brusa). Sto bi Zmaj rekla: ,,Ja ne mogu vise ovako da zivim". Pozvala sam Njojzu i elegantno nestala u vidu lastinog repa. Posle sam se presvukla i dovela u red da bih shvatila da lik uopste nije toliko lep, koliko mi se ucinilo na prvi pogled. Mislim da bih mogla kad ozdravim da prosetam do ocnog. Ipak, da ne bude da je 'grcko bozanstvo' bilo tu samo da izvuce jednu platnenu maramicu koju je masina progutala - uticalo je na to da me osvesti koliko lose izgledam, buduci da sam dva dana neprekidno imala temperaturcinu i da nisam ustajala iz kreveta osim kada je trebalo otici do toaleta. Odma' sam uradila piling lica, oprala kosu i dok se ona prirodno susila namazala nokte, sto je bolje da nisam uradila jer izgledaju kao da ih je mazao epilepticar. Iznervirala sam se, skinula lak i probala ponovo - pa sad ipak kao lice na nesto. Odlucila sam i da stavim home made masku od zumanca, koju sam stavila da navodno deluje dok ja kuckam ovo. Boze me sacuvaj, ovako zuta u kombinaciji sa ogromnim podocnjacima od bolesti a i prekomernog kuntanja izgledam kao orijentalac. Majko mila, dobro je da me niko ne vidi (sama sam kod kuce, Njojza je na nekoj prezentaciji za neko jastuce koje se dobije na poklon ako cucis tamo tri sata, calabrcnes neku vecericu i slusas njihov beskarjni monolog jer pokusavaju da ti utrape neki kirbi ili dormeo). Inace, kada smo vec kod Njojze, relativno skoro se bunila sto je 'Njojza' - njoj se to ne svidja i pao je neki deal da je vise ne zovem tako. Mada, promenili smo deal kada smo pre neki dan (pre nego sto sam se razbolela) pekle palacinke i ja sam u nekom trenutku vrisnula kako cu da se OPEKNEM umesto OPECEM, pa smo se obe valjale od smeha i dogovorile da smo sad Njojza i Opekna. Kako god, trudicu se da od sledeceg clanka Njojzu ili vise ne pominjem ili ako bas bude bilo neophodno - neka bude baka, ili cu smisliti vec nesto tako, jelte, pristojno. Ne znam o cemu bih jos mogla sad da kuckam jer mi se maska na licu jos odavno stegla, i ukoliko je ne skinem uskoro - mislim da ce mi se lice paralizovati. I cisto da se zna, cim skinem ovaj 'cement' sa face, planirala sam da ucim, kad vec ionako nista pametno ceo dan ne radim. I jedva cekam sutra jer cu konacno da napustim rezidenciju nase porodice i odem kod lekara na kontrolu i ako sve bude okej (a trebalo bi da bude), da se prosvrckam malo po gradu, odem do keve i vidim se sa jednim fenomenalnim likom kome nije smetalo sto mi je sad u petak, dok sam se vracala kuci sinulo da se ofarbam u crveno. Kolor sampon je u pitanju i skinuce se za mesec-dva, ali ipak, mislila sam da cu morati mnogo vise da ga ubedjujem, ali je on cica odma' rekao 'pa onda se ofarbaj'. :)

Iskreno Vasa

Opekna 

Ajmo ovako, zao mi je sto nisam dugo pisala i obecavam da cu se od sad truditi da budem redovnija. Mada, nije to slucaj samo sa blogom, tu je i ucenje i svasta nesto za sta ne znam kako, ali eto, nisam mogla da odvojim vreme. Zivelo moje nesretno punoletstvo. Oooo da, nisam vam ranije pisala - ali eto, bio mi je skoro rodjendan, tako da sam sad konacno velika devojka, mada se ne ponasam bas u skladu sa tim. Evo, na primer uzmimo nekoliko mojih odluka povodom punoletstva na razmatranje:

1. Ponasacu se ZRELO, ODGOVORNO i RAZUMNO!

A to sam primenila tako sto sam se ovaj sada petak sa drugaricom ubacila na neciji (i dalje nam je nepoznato ciji) 18-ti, poljubila se sa random ortakom mog ortaka, srucila u sebe nekih 6,7 djus-vodki da bih ustanovila da MI NIJE NISTA, a onda pre nego da odemo u kafanu da nastavimo, na Jecino nagovaranje (sto je prilicno truo izgovor, al ajde) ispila jos 3 i to na ex. Oh, a kad smo vec kod tog 'ex' nije zgoreg pomenuti da sam se usput tako razvaljena javila bivsem. Mislim, gotovo je to jos odavno i nije kao da ovo sada utice na nesto, ali sam stvarno ispala pijani retard, tako da sam morala danas da ga navatam u skoli i izvinim mu se. Dobila sam jedno sturo 'ok' ili tako nesto, krajnje ocekivano. Na 18-om smo ostale tu jos neko vreme, a onda smo krenule peske ka kafani gde je trebalo da se nadjemo sa Sof, njenim deckom i nekim njihovim drustvom. Stigle smo tamo mrtve pijane i pokisle. Ja nisam znala gde bijem, ali sam se ipak upustila u konverzaciju sa likom do mene, koji je primetivsi moju polu-iskasapljenu desnu ruku pitao da li je u pitanju macka, ili imam neke mazohisticke porive. Djuro, sreco moja debela, da si bio tamo sigurno bi bio ponosan! Ne secam se bas konstrukcije svoje recenice, ali mislim da je lik uspeo ako nista drugo, onda bar iz konteksta da zakljuci da je Djura srce od macke, i da su mi ruke izgrebane i izgrizene od prevelike ljubavi (ocigledno jednostrane).

2. Necu vise da KASNIM!

Istina, nisam zakasnila na dobrovoljnu predstavu proslog cetvrtka, stigla sam u subotu kod tetke na rucak (doduse malo mamurna i neispavana, ali sam dosla na vreme) i stigla sam jutros na prvi cas iako sam sinoc bila na Cubic Cloud svirci. Znam da ste se sad ponadali da imate slamku za koju cete da se u'vatite, ali moram da vam je otrgnem iz ruke cinjenicom da sam zakasnila na tu istu svirku i to takvom gluposcu da ja ne mogu ni da opisem. Krenula sam skoro pa na vreme, ali kontam - nije guzva za cas ce tramvaj da se sjuri niz bulevar. Izasla ja tako iz zgrade i zapicila, bajo, sve u sesnaes' i taman kad sam bila skoro pa na stanici sine mi da sam krenula na totalno drugu stranu, ka okretnici 31 umesto da se popnem gore u Ustanicku i cekam tramvaj. Ludog li deteta Boze Gospode. Naravno da nije bilo vremena da idem gore i to UZBRDO, tako da sam isla trieskecom do trga, pa peske na Dorcol. Tralalala, mozak, sta to bese?!

3. Hranicu se ZDRAVO!

Zapravo, mnogi kazu da sam bas smrsala u sta ja iskreno cisto sumnjam jer vaga uporno bleji na 48kg kao da se pokvarila. U svakom slucaju, nije ni iskljuceno da sam smrsala kada malo-malo pa bacim peglu. I ne, nemojte misliti da je to od prevelike kolicine alkohola, jer periodi bacanja pegli uopste ne idu paralelno sa izlascima, i ne, nisam trudna - rano je jos da ovde pisem i o u usranim pelenama, grcevima u stomacicu i izbljuckanim portiklicama. (Nemojte misliti da ja ne volim decu, ja ih prosto obozavam i htela bih da budem mlada majka, ali ne bas ovoliko mlada - sve ima svoje vreme). Inace, tok misli mi je apsolutno fascinantan - pocela sam sa ishranom a zavrsila sa bebama. Okej, vracamo se ishrani. Poenta je da vise jedem voce i povrce nego cokolade i slane neke grickalice, da prekinem da se nalivam koka-kolom i da je zamenim recimo limunadom (jer je prelazak na obicnu vodu, nekako previse sokantan). I najsrecnija bih bila kada bih opet uspela da se odreknem kofeinske zavisnosti prouzrokovane hronicnom neispavanoscu i da se prebacim na silne cajeve koje sam pokupovala - izgleda samo zbog toga da izgledaju lepo na polici. I idealno bi bilo kada bih mogla nekako da izadjem na cas iz svoje koze i onda samu sebe, onako kao na crtacu, uvatim jednom rukom za okovratnik, podignem od zemlje i sutnem u dupe napolje, da trckam oko zgrade i zategnem se, jer me leto i Spanija nece cekati.

4. Vise cu da ucim a manje da KALKULISEM!

Da znate samo koji sam hit, zabola sam banderu na pismenom iz mate (zbog toga i nisam slavila rodjendan, jer sam kaznila samu sebe) a onda sam radila ispravak i dobila 5, bez greske. Profesor je rekao da sam kralj. U svakom slucaju, stvarno moram sve to malo ozbiljnije da shvatim. Za sve vas koji se i dalje iscudjavate na recenicu 'kaznila sam samu sebe', ukratko da vam objasnim. Moji roditelji nisu neobrazovani, nego su jednostavno bili lenji tokom skolovanja, provlacili su se i nisu se proslavili nekim narocitim uspehom - sto im, koliko ja vidim, nesto bas i nije smetalo da se zaposle na radnom mestu na kojem su zeleli, ali to sad svakako nije toliko vazno. Poenta je, da oni bez obzira na svoj prosecan uspeh tokom skolovanja, nisu kompleksasi i data mi je maksimalna sloboda sto se skole tice. Mozda je tako i bolje, jer sam svesna da ucim za sebe a ne za njih. Tako da sam odlucila da dok ne sredim ocene - nema nekih vecih proslava - pa makar u pitanju bilo i vlastito punoletstvo!

Eto, to bi ukratko bio deo mog spiska sa odlukama, sto vam je sasvim dovoljno - iako ima jos brda toga ne zelim da vas udavim, a i neke stvari moram ipak da sacuvam za sebe. Uskoro cu da vas obavestim i sta se sve desilo sa Mucom u Pancevu, kao sto sam obecala. Asta la vista kompanjerosi, pisem vam uskoro. ;)

-Kako ces u starkama, hladno je?! Cudi se Njojza dok se ja spremam da izadjem. Znam da je hladno, cak mislim i da rominja kisa ali me bas briga, odlucila sam sta cu danas da obucem i obujem i lepo me NE INTERESUJE. Mislim se, moze napolju da pada i sneg ako 'oce, obucu starke. Boze, zasto jezik nisam pregrizla?!?!?!?!?! Istrcavam iz stana, zovem lift, proveravam koliko je sati i shvatam da kasnim u najavi. Jebiga. Stize lift, ulazim i u zurbi stiskam pored 0 i 2. Jebem ti sve, sad cu jos minut-dva da cekam dok lift stane na drugom, pa otvori vrata, pa ih opet zatvori, pa dok krene... Kao da su mi amputirane ruke u picku materinu. Stizem nekako i do prizemlja, izlazim ispred zgrade i dozivljavam fras. Napolju. Pada. Sneg. Fala Bogu da mi je kisobran ostao u torbi jer nisam u zurbi stigla da ga izbacim. Otvaram kisobran i idalje zblanuta, ne gledam gde stajem, a stajem ni manje ni vise nego pravo u baru. Osecam kako mi noga postaje mokra u sekundi. U glavi mi se nazire ideja da se vratim gore, presvucem i preobujem. Bledi, momentalno pokosena cinjenicom da vec kasnim. Ulecem u trolu u 20 do 5, a dogovor je u 5 kod konja. Vazi da cu da stignem. Pogotovo sto se saobracaj zablokira cim malo prsne kisa, a kamoli kad ovako pocne da veje - kao da je elementarna nepogoda, majku mu. U svakom slucaju, istrcavam iz trole i pre nego sto su vrata uspela posteno, do kraja da se otvore, pretrcavam ulicu i pokusavam da vidim gde je Nemanja. Vidim ga (ili bar mislim da je to on) i pocinjem bukvalno da trcim ka njemu, sa nekim blentavim osmehom na licu koji bi mi da nemam usi, isao oko glave. Taman da mu doviknem kako mi je zao sto kasnim i da ga pitam da li se smrzao, shvatam da to nije ON vec neki random lik, koji me gleda kao imbecila. Ne krivim ga i ja bih samu sebe isto tako gledala da sam na njegovom mestu. Skrecem pod uglom od 90 stepeni i pravim se da se nista nije desilo. Sekund posto sam ugledala pravog Nemanju, stize mi poruka od njega 'desno'. Ma ne lazi. Prilazim mu, pozdravljamo se na brzinu (iako se nismo videli bar jedno 6,7 meseci) i momentalno krecemo, iako jos uvek ne znamo gde cemo. Ja hocu u ilegalu, on u zmaja. Posle nekoliko trenutaka prepiranja, ipak mi popusta ^^ medjutim, vetar, hladnoca i sneg nisu na mojoj strani i posto je zmaj bio na pola metra od nas, a do ilegale je bilo jos 2 minuta, ne moram ni da vam kazem gde smo na kraju zavrsili. Ulazimo mi na vrata, Nemanja prvi, ja za njim i iz nekog nepoznatog razloga ocekujem da ce Nemanja da mi pridrzi vrata ili bar da se vrata nece tako brzo zatvoriti, ali jok. Nemanja ulazi, jebe mu se, a ja totalno nespremno dozivljavam sutku. Od strane vrata koja me zamalo nisu izgurala napolje. Pocinjem da vristim od smeha, pogotovo kada se Nemanja zbunjeno okrene nemajuci svest o tome sta se zapravo desilo. Nisam u stanju da mu objasnim jer imam nekontrolisan napad smeha, tako da on odlucuje da je najpametnije da ne pokusava nista vise da pita i da treba da nam nadje mesto da sednemo jer se ja i dalje smejem kao retard. Sedamo mi negde, ja se uozbiljujem i naredna dva sata pricamo, pijemo kafu, smejemo se kao da smo ponovo u osnovnoj skoli. Pre nego da se vratim kuci, isla sam sa Nemanjom do drustva gluvih da obnovi dedi clansku kartu. Da, samo sam ja u stanju da sa nekim idem po kijametu, u starkama i koznoj jaknici da obnovi dedinu clansku kartu u G.O.G.B.-u (sta god to konkretno znacilo). Ma da, nisam li divna?! Posto je tako divno vreme, prosetali smo do hrama gde je meni odma' naisao 31 a Nemanja je ostao da ceka 48. Kuckali smo se sve vreme, a ja sam uporedo pisala i blog, da bih u jednom trenutku digla glavu i videla da sam na okretnici 31, da su u busu pogasena sva svetla i da su svi putnici vec izasli. Prilazim vozacu i pitam ga da mi otvori vrata. -A 'de ces ti? U picku materinu, mislim se, ali mu ipak ljubazno objasnjavam da sam se malo zanela i da treba da sidjem bas tu. Gleda me nekako cudno, ali ipak otvara vrata a ja izlazim ponovo na kijamet. Navlacim na glavu Nemanjinu kapu koju mi je tako velikodusno ponudio i zurim ka zgradi. U liftu sam izneverovala. Izasla sam kao lepotica (uslovno receno) a vracam se kao zver. Bila sam isfenirana i lepo nasminkana, a sada sam cupava, sa maskarom razmazanom do brade. Sik, vrlo sik. Utom se setim da me je tetka zvala u nekom momentu dok sam ja kafenisala i u neverici sto sam iz kuce izasla obucena kao da je napolju 25 a ne 0 stepeni rekla da ce me, ako se razbolim, zakaciti za usi da visim sa lustera. Prilicno sam sigurna da ce mi grlo, koliko vec sutra (ako vec nije) biti crveno i zato zovem Mucu (koja je inace visoka oko 1.80) da je pitam da li joj nece biti preveliki cim da dodje do mene i skine me sa lustera?!

 Uh, da znate kako volim kad dodjem posle skole (evo, recimo kao danas - oko pola pet) i legnem da dremnem nekih 'pola sata, sat' i probudim se SKORO PET SATI KASNIJE. Naravno, za mene je alarm, a i bilo sta slicnog kova MISAONA IMENICA. Ne kazem da nisam pokusala, ali ja jednostavno ili ugasim alarm i pre nego sto pocne da 'zavija' kako treba ili onome kome sam rekla da me probudi klimnem glavom kako sam budna a onda se okrenem na drugu stranu i nastavim da konjosem. Impresivno, veoma. U svakom slucaju, sada bih kao trebalo da ucim a ne da pisem ovo, mada mogu sebi da dam malo oduska, pogotovo, jelte, kada sam vec imala tako produktivan i kvalitetan dan (ne zna se samo koji deo je bolji - da l' onaj gde sam kljucala i izigravala supermena po klupama, ili ovaj malopre gde osecam da sam lezala komirana u istom polozaju svih pet sati?) Cisto da se zna da se meni ne bi toliko spavalo (iako sam probdela pola noci u neuspelom pokusaju da zaspim), da sam dobila normalnu kolicinu kafe, potrebnu mom organizmu da bi ujutru uopste funkcionisao. Sta vise, bilo bi savrseno da kada sam se pojavila ispred skole na velikom odmoru sa ogromnom soljom kafe, koju su mi napravili ljudi iz radnje preko puta, pola mojih drugarica nije pocelo da vristi 'KAFA, KAFA, KAFA' kao da je u pitanju kafa iz starbucks-a a ne obican nes (3 u 1). Al' ajde, sta da se radi. Kada sam u osnovnoj znala da pevam 'nema one druzine da delimo uzine' sad ima da cutim, kenjam i delim uzinu. Hahahaha, ovo je bila sala, uvek delimo sendvice, zu - zu, keks, kafu, jogurt, etc. :) U svakom slucaju dok sam svakom dala po gutljaj (ili dva) ostalo je recimo pola solje i savrsen razlog da opravdam svoju pospanost. Elem, mozda (ali samo mozda) ste se zapitali ZASTO sam iz skole dosla tek u pola pet. Ako jeste (u sta cisto sumnjam, al 'ajde) forica je sto smo bile kod Roksi na Zaher torti (a usput smo prelistavale britansko izdanje Voga (za ovaj mesec) i grcki Elle od proslog leta i smrndzale sve slatko na sta smo naisle - ukljucujuci punu ciniju cokoladnog keksa (tu je Muca bila prvak), mocart kugle i  neke bombonice sa kokosom). Zbog prevelike doze secera smo poludele nacisto i smislile nas gangnam style ples koji se sastoji iz profesorskih tikova (za Minizabinu uzrujanu decu koja znaju o cemu se radi - ukljuceni su psihologicarka, Slavko 'molim vas', Sonetovo 'burazere', Milesino 'twiggy je usla', razglavljena vilica profesora likovnog koja jednom prilikom samo sto nije ispala, Mirino prebijeno vucaranje po skoli u 'fosil sam' fazonu i jos par njih). A onda smo se sve skotrljale na pod od smeha kad smo se setili izjave nase drugarice Dididzan (koja je udata za muza koji nikad nije kod kuce - trenutno je u Kazahstanu a inace njih dvoje zive u Dubajiju) - 'Ja stavim tiganj na glavu - i balansiram'!  I naravno da smo komentarisali i o tome kako sam zvanicno pozvana na date i kako sam prihvatila (sto u poslednje vreme i nije cesta pojava). Inace u pitanju je takav EGO BOOST da ja i dalje ne verujem. Mislim, nije da potcenjujem sebe, niti bilo sta slicno, ali lik je tako SAVRSEN da ja nemam reci da to objasnim. Kao ni to zasto bi on sa mnom, za ime sveta, hteo da ode na kafu?! Ocigledno ne vidi da se ponasam kao ludaca, da sam smesnija od crtanog filma, ne zna da se drogiram kafom i uzmem po koji dim od Muce, da kasno lezem a jos kasnije ustajem i da mi se zato podocnjaci vuku za mnom kao mladina vencanica, da sam prilicno neorganizovana i haoticna za ovolicki broj godinica koje posedujem, ne smeta mu sto brlbljam kao navijena i jos brda i brda stvari koje me cine kao licnost. Ne kazem ja da je sve to lose, zapravo to sam ja (doduse, onako na prvi pogled) samo nisam ocekivala da se sve to dopadne nekome starijem i zrelijem kao sto je on. U svakom slucaju, srecna sam zbog toga i jedva cekam da vam pricam kako je bilo (iako kapiram da vas to uopste ne zanima, ali nije ni vazno, poenta je sto cu ja verovatno napraviti neko sranje pa cemo moci zajedno da se smejemo ako nista drugo). :)))

Da li vas je ikada baba terala da je fotografisete? Verovatno ne. Ali Njojza ipak malkice iskace iz svih kategorija. Zapravo, prilicno sam sigurna da je inspirisana jutrosnjim foto session-om koji je imala tetka jer joj je trebala fotografija za cv, pa sam se ja ponudila da joj pomognem. Ako nismo napravile bar 100 fotografija, nismo ni jednu. Prvo smo ispartali ceo stan i uzduz i poprecke bar 30 puta kako bi nasli idealnu pozadinu, zatim smo pola sata diskutovali jel bolje sa blicem ili bez blica, da li da bude mrtva ozbiljna ili da se malkice nasmesi, da li joj se mnogo nabora vrat ako spusti glavu ili izgleda nadmeno kad je ispravi i sto drugih cuda (a da ne pominjemo da se 15 puta presvukla i isto toliko puta preznojila). A Njojza je sve vreme obigravala oko nas, pomagala, savetovala kao da je pocela da se profesionalno bavi fotografijom onog momenta kad je dobila penziju iz Soko Starka. Jer, fala Bogu, pakovanje smokija, karamela i lizalica je isto kao i fotografisanje. Dobro, nije isto, al' morate da priznate da je slicno. Ajde, ajde, priznajte - Njojzi za ljubav. U svakom slucaju, od 106 napravljenih fotografija, 18 je uslo u uzi izbor, 10 u polufinale i 3 u finale. Naravno, sve su bile FENOMENALNE ali poslednje 3 su dobile tu cast da budu prebacene na kompjuter, gde ce biti u iscekivanju do 20. ovog meseca kada ce se tetka odluciti za jednu od njih. U svoj toj gunguli, dok se tetka presvlacila slikala sam jednom i Njojzu iako je ova protestovala jer nije 'navila kosu', nije se namazala (nasminkala) i nije joj se svidjala ta bluza koju je imala na sebi. Morala sam da joj obecam da cu je slikati kada se 'picne'. Iako sam joj obecala jos jutros, izgleda da nije dovoljno. Ceo bogovetni dan ide iza mene i brblja o tome kako ce lepo da navije kosu, pa ce da stavi malo rumenila i novi ruz koji sam joj kupila za novu godinu, pa one smaragdne mindjuse... Vidim ja da Njojza ima veci potencijal za udaju (i to drugu po redu) od mene. Zezanje.

Ustala sam nasmejana. Nije da se retko desava - ali prosto obozavam takve dane. Ne znam sta je konkretno bio povod - mozda sto se sutra ne ide u skolu ili sto je prvi cas gradjansko i moze da se kasni... ko zna. Nisam morala da zurim tako da sam stigla i da se nasminkam i to natenane pa nije postojala opasnost da prilikom nanosenja maskare brknem istom u oko i privremeno oslepim. Mada, kod mene taj slucaj ne zavrsava samo privremenom oslepljenoscu - tu je i citav ritual sa skidanjem i ciscenjem ubrljanog sociva - ako je isto uopste prezivelo, njegovog vracanja na mesto i ponavljanja postupka mazanja trepavica - kako bi se, moderno, Njojza izrazila. Onda je nastupio onaj deo jutra kada tupo buljim u pretrpan orman bar 10min a zatim panicno konstatujem da nemam sta da obucem. Ipak iskopavam nesto i oblacim se, pakujem knjige (tj. rokovnik), cokim Njojzu u obraz, navlacim kanadjanke i jaknu i katapultiram se iz stana. Dok cekam lift zakljucavam vrata i proveravam dal sam sve ponela. Taman stize lift kada Njojza kao furija istrcava iz stana, jos uvek u spavacici i tutka mi jabuku u ruku. Protestujem i lazem da zurim ali Njojza mi ubacuje istu u torbu i ugurava me u lift. U liftu se ne odlepljujem od ogledala u kome se narednih 10ak spratova nanize kreveljim i becim da bih jelte ustanovila kako izgledam, ali to samo ako me ne osujeti neko od komsija ko mi se prikljuci na putesestviju do prizemlja. Izlazim iz zgrade i picim uzbrdo ka okretnici na kojoj me kao porucen ceka tramvaj, i to onaj noviji. Uspela sam da sednem (do duse samo na pola sedista jer je zena pored mene bila em korpulentna (sto bi rekla moja drugarica Baki) em u debeloj jakni). Sedela sam tako na pola dupeta sve do Vuka jer se gospodja *razmilela-sam-se-kao-tecnost* tek tad setila da sidje. Dosla sam negde na pola prvog casa, drugi smo gubili a treci je bila istorija na kojoj je nekolicina pisala ono sta je dementna profesorka diktirala, nekolicina je igrala zanimljive geografije (i ja sa njima) a ostala, jelte, vecina je brbljala kao navijena jer se tek tad (oko pola 10) razbudila. Sve je bilo super do velikog odmora, posle koga sam pocela iz nepoznatih razloga da osecam mucninu. Izem ti zivot. Muca je otisla dole da kaze da mi skuvaju caj i posle toga je sve bilo okej. Moralo je da bude jer smo se dogovorile Sof, Muca i ja da odemo negde posle skole. Bilo je urnebesno. Isle smo ulicama i krivile se od smeha. Ne znam zasto, ali imale smo potrebu da pesacimo, tako da smo obisle dobar deo grada pre nego sto smo se skotrljale u ilegalu. Vratila sam se pre pola sata i kako sam usla u kucu tako je tata zvao:"E cao mali, na kratko samo, znam da ti niko nije cestitao - pa evo srecan ti st.Valentine's day!" a onda je izvristao od smeha. Doduse, izvristala sam i ja jer sam znala da se sprda i da ni on ni ja nikada nismo voleli 'Dan zaljubljenih'. Kad smo vec kod toga, danas kada smo dosle k sebi, Muca, Sof i ja smo konstatovale kako se ove godine uopste nije mnogo pominjao famozni Dan zaljubljenih. U ostalom, zasto bi? Mada kada vec petljamo ljubav u sve ovo, primetila sam da je moja uza (a i sira) rodbina naprosto pomahnitala po pitanju mog ljubavnog zivota. Svi oni su jako zabrinuti kao da mi je ne daj boze 39 godina i kao da je sad ili nikad. A lepo me zanima zasto se niko nije zanimao time kada sam imala decka skoro dve godine (godinu, sest meseci i sesnaest dana - za ljubitelje cinjenica), nego su nasli bas sad to da rade kada vlada neki bez veze single period. Uopste nije fora. Nije fora ni to sto se ispostavilo da sada BAS SVI imaju devojku (pocevsi od svih onih koji se naredjaju ispred skole u medju smeni kako bi odrzali jedan desetominutni zvala session). Mada, neka je njima sa srecom njihov Dan zaljubljenih, dan trosenja para na cvece, jastuke u obliku srca, kondome i cestitke, ja cu da slavim Trifuna sa Njojzom uz vino, nesto u ovom fazonu. :)) 

Dragi moji, kao sto vidite, odustala sam od fonta comic sans. O, da, bilo je krajnje vreme. Bez obzira sto mi je to omiljeni font jos od kad sam bila klinka, ovde je prilicno NECITLJIV i odlucila sam da batalim i predjem na nesto normalno. I jos jedna promena, a to je manjak crtica na slovima č, ć, đ, š i ž, nadam se da mi necete mnogo na tome zameriti. Elem, da pocnemo.

Kako bismo drugacije poceli nego od pocetka - iliti od ujutru. Jutro je bilo divno, cak je delovalo vise kao da je prolece nego zima. Sedela (oooo, da - sedela) sam u tramvaju i uzivala kada je isti STAO negde na pola izmedju cvetkove pijace i batutove. Svi smo izasli napolje i videli da je nekoliko metara ispred nas zapaljen kamioncic koji ide uz trotoar i cisti ulice. Odma' pored su tu bila i vatrogasna kola su gasila nazovi 'vatru' koje jelte nigde nije bilo - samo se sve mnogo dimilo i uzasno je smrdelo. Nisam mogla da verujem. Niko nije mogao da veruje. Stajala sam tako nekih 6,7min i cekala cudo (u prevodu da se guzva rascisti i tramvaji konacno krenu). Medjutim, posle tih par minuta cupkanja (i u jednom trenutku neocekivanog napada smeha) sam shvatila da je vrag odneo salu i pocela da idem peske. Trebalo je SAMO da prepesacim ceo bulevar - oh, radosti! Bez obzira, nekako sam bila divno raspolozena i cela situacija sa vatrogasnim kolima i zablokiranim bulevarem mi je bila jako smesna. Mislim da bulevar nikada nije bio zivlji u pola 8 ujutru! Inace, dok sam se gurala ka trotoaru, kroz masu ljudi, cula sam nekog decka kako prica svojoj devojci da se tako jednom zapalio i njegov traktor na selu. Ma hajde?! xD Zao mi je sto je bila prevelika guzva da vidim njenu reakciju. Zamislila sam se sta bih ja svom decku rekla kada bi mi saopstio da se i njemu tako zapalio traktor? A onda sam se setila da ja nemam decka, pa ni on ne moze da ima traktor. E, tad mi vise nije bilo smesno vec zalosno. Iskreno, mislila sam da u ovom clanku diskutujem o mom ljubavnom zivotu (iliti njegovom nedostatku - iako se konstantno svasta nesto desava, a ipak se nista ne desava) jer je tek to prica i komedija za sebe, ali na svu srecu (i moju i vasu) sam odustala. Ostavicemo to za neki drugi put, jer ko zna, mozda se do tada nesto po tom pitanju i promeni?

Ko za baksuz, dok sam tako pesacila (bila sam negde kod pijace Djeram) pocela je da pada kisa (iako je sijalo sunce i iako sam ja imala starke a nisam od kisobrana imala ni k). U svakom slucaju, junacki sam se i sa time izborila, mada su vec tu negde kod Vuka pocele da me boluckaju nozice. Dogegala sam se nekako do skole taman na drugi cas. Pokisla kao mis, usla sam u ucionicu i zatekla Mucu sa saksijom na klupi. Shit. Totalno sam zaboravila na nasu igru i zadatke za danas. Muca je trebalo da ceo dan vuce sa sobom neku biljcicu i objasnjava svima koji je pitaju bilo sta povodom toga kako joj je ista jako potrebna. A ja, najveca brbljivica od kada je sveta i veka, trebalo je da ceo dan u skoli CUTIM. Naravno da nisam mogla razrednoj da objasnim zasto nisam dosla na prvi cas, nisam mogla ni da komentarisem film 'Ana Karenjina' koji smo svi kolektivno isli sinoc da gledamo, nisam mogla ni da beknem. Osecala sam se ODVRATNO. Kao da nikada u zivotu nisam imala vise stvari da kazem. I za ceo dan jedino sto mi se omaklo je jedno slovce 'a' i to je sve. Radoznalim ljudima sam pokazivala papiric na kome je pisalo da ne smem ceo dan (u skoli) da pricam i da je to izazov. A Muca, je onako drugarski, sa sve saksijom ljubicice objasnjavala profesorima situaciju a ja bih samo bespomocno slegla ramenima i napravila tuznu facu. Nekako je i taj pakao prosao i valjalo je poceti sa pripremama za svirku (koja je inace tek sutradan, al to nije vazno). Vratila sam se kuci, sva srecna sto mogu ponovo da brbljam kao navijena, rucala, popila kafu sa Njojzom - prepricala joj svoj dan i saslusala njen, a onda sam oko pola 5 legla da malo dremnem i probudila se sutradan u pola 9 ujutru! Nisam znala gde se nalazim. Otisla sam pod tus da dodjem k sebi. Mrzelo me je da susim/feniram/peglam kosu, pa sam je samo uplela u dve pletenice i ostavila tako da se sama susi - pa kako ispadne. Odlucila sam da bih mogla za promenu da nalakiram nokte i namazala sam (Bog da me pita zasto) narandzasti lak. Telefonirala sam Muci da se dogovorimo kad i gde da se nadjemo i spomenula joj ludacku boju svojih noktiju koji ce odskakati od svega jer na sebi necu imati nista narandzasto, ali smo se obe slozile da ce nokti izuzetno lepo da se slazu uz casu djus-vodke. Tako da smo i to resili. Vece je bilo nenormalno dobro. Muca i ja smo se nasle sa jos dve devojke i banuli smo tamo ranije, da zauzmemo mesto. Kada je bend zbog koga sam se tu uopste i prikazala poceo da svira ja sam bila zaglavljena u wc-u u kome je red bio kao kad se u posti deli penzija i pokusavala sam pijanom ortaku da zakopcam kosulju kako treba, jer je istu raskopcao i krenuo da skida u nekom 'mnogo sam lud i brz' naletu. Mucenik, bio je mortus pijan, kao i svi ostali koji su jelte viski koji su srucili - gasili pivom. Zezanje. Jedva sam se iscupala odatle i probila nekako do bine. Dok sam tako stajala na tri prsta leve i peti desne noge, zgnjecena kao sardina i smorena od gledanja necijeg 'zanosnog' potiljka, bacila sam pogled u stranu i spazila zvucnik, bas na bini. Nekako, na jedvite jade sam se probila do zvucnika, 'elegantno' gurnula neciju praznu torbu odatle i sela - i to prakticno na binu! Oh, radosti - em sam bila na bini, em sam bila na pola metra od svih njih (osim od basiste - od njega sam bila udaljena citav jedan metar) em sam sve videla i cula!! Cak sam uspela da nabavim i cigaru od lika iza (mada smo je podelili al ajde) - i mislim da sam u tom trenutku bila najsrecnija devojka na svetu (naravno, u kategoriji 'single ones'. :)