-Kako ces u starkama, hladno je?! Cudi se Njojza dok se ja spremam da izadjem. Znam da je hladno, cak mislim i da rominja kisa ali me bas briga, odlucila sam sta cu danas da obucem i obujem i lepo me NE INTERESUJE. Mislim se, moze napolju da pada i sneg ako 'oce, obucu starke. Boze, zasto jezik nisam pregrizla?!?!?!?!?! Istrcavam iz stana, zovem lift, proveravam koliko je sati i shvatam da kasnim u najavi. Jebiga. Stize lift, ulazim i u zurbi stiskam pored 0 i 2. Jebem ti sve, sad cu jos minut-dva da cekam dok lift stane na drugom, pa otvori vrata, pa ih opet zatvori, pa dok krene... Kao da su mi amputirane ruke u picku materinu. Stizem nekako i do prizemlja, izlazim ispred zgrade i dozivljavam fras. Napolju. Pada. Sneg. Fala Bogu da mi je kisobran ostao u torbi jer nisam u zurbi stigla da ga izbacim. Otvaram kisobran i idalje zblanuta, ne gledam gde stajem, a stajem ni manje ni vise nego pravo u baru. Osecam kako mi noga postaje mokra u sekundi. U glavi mi se nazire ideja da se vratim gore, presvucem i preobujem. Bledi, momentalno pokosena cinjenicom da vec kasnim. Ulecem u trolu u 20 do 5, a dogovor je u 5 kod konja. Vazi da cu da stignem. Pogotovo sto se saobracaj zablokira cim malo prsne kisa, a kamoli kad ovako pocne da veje - kao da je elementarna nepogoda, majku mu. U svakom slucaju, istrcavam iz trole i pre nego sto su vrata uspela posteno, do kraja da se otvore, pretrcavam ulicu i pokusavam da vidim gde je Nemanja. Vidim ga (ili bar mislim da je to on) i pocinjem bukvalno da trcim ka njemu, sa nekim blentavim osmehom na licu koji bi mi da nemam usi, isao oko glave. Taman da mu doviknem kako mi je zao sto kasnim i da ga pitam da li se smrzao, shvatam da to nije ON vec neki random lik, koji me gleda kao imbecila. Ne krivim ga i ja bih samu sebe isto tako gledala da sam na njegovom mestu. Skrecem pod uglom od 90 stepeni i pravim se da se nista nije desilo. Sekund posto sam ugledala pravog Nemanju, stize mi poruka od njega 'desno'. Ma ne lazi. Prilazim mu, pozdravljamo se na brzinu (iako se nismo videli bar jedno 6,7 meseci) i momentalno krecemo, iako jos uvek ne znamo gde cemo. Ja hocu u ilegalu, on u zmaja. Posle nekoliko trenutaka prepiranja, ipak mi popusta ^^ medjutim, vetar, hladnoca i sneg nisu na mojoj strani i posto je zmaj bio na pola metra od nas, a do ilegale je bilo jos 2 minuta, ne moram ni da vam kazem gde smo na kraju zavrsili. Ulazimo mi na vrata, Nemanja prvi, ja za njim i iz nekog nepoznatog razloga ocekujem da ce Nemanja da mi pridrzi vrata ili bar da se vrata nece tako brzo zatvoriti, ali jok. Nemanja ulazi, jebe mu se, a ja totalno nespremno dozivljavam sutku. Od strane vrata koja me zamalo nisu izgurala napolje. Pocinjem da vristim od smeha, pogotovo kada se Nemanja zbunjeno okrene nemajuci svest o tome sta se zapravo desilo. Nisam u stanju da mu objasnim jer imam nekontrolisan napad smeha, tako da on odlucuje da je najpametnije da ne pokusava nista vise da pita i da treba da nam nadje mesto da sednemo jer se ja i dalje smejem kao retard. Sedamo mi negde, ja se uozbiljujem i naredna dva sata pricamo, pijemo kafu, smejemo se kao da smo ponovo u osnovnoj skoli. Pre nego da se vratim kuci, isla sam sa Nemanjom do drustva gluvih da obnovi dedi clansku kartu. Da, samo sam ja u stanju da sa nekim idem po kijametu, u starkama i koznoj jaknici da obnovi dedinu clansku kartu u G.O.G.B.-u (sta god to konkretno znacilo). Ma da, nisam li divna?! Posto je tako divno vreme, prosetali smo do hrama gde je meni odma' naisao 31 a Nemanja je ostao da ceka 48. Kuckali smo se sve vreme, a ja sam uporedo pisala i blog, da bih u jednom trenutku digla glavu i videla da sam na okretnici 31, da su u busu pogasena sva svetla i da su svi putnici vec izasli. Prilazim vozacu i pitam ga da mi otvori vrata. -A 'de ces ti? U picku materinu, mislim se, ali mu ipak ljubazno objasnjavam da sam se malo zanela i da treba da sidjem bas tu. Gleda me nekako cudno, ali ipak otvara vrata a ja izlazim ponovo na kijamet. Navlacim na glavu Nemanjinu kapu koju mi je tako velikodusno ponudio i zurim ka zgradi. U liftu sam izneverovala. Izasla sam kao lepotica (uslovno receno) a vracam se kao zver. Bila sam isfenirana i lepo nasminkana, a sada sam cupava, sa maskarom razmazanom do brade. Sik, vrlo sik. Utom se setim da me je tetka zvala u nekom momentu dok sam ja kafenisala i u neverici sto sam iz kuce izasla obucena kao da je napolju 25 a ne 0 stepeni rekla da ce me, ako se razbolim, zakaciti za usi da visim sa lustera. Prilicno sam sigurna da ce mi grlo, koliko vec sutra (ako vec nije) biti crveno i zato zovem Mucu (koja je inace visoka oko 1.80) da je pitam da li joj nece biti preveliki cim da dodje do mene i skine me sa lustera?!