-Kako ces u starkama, hladno je?! Cudi se Njojza dok se ja spremam da izadjem. Znam da je hladno, cak mislim i da rominja kisa ali me bas briga, odlucila sam sta cu danas da obucem i obujem i lepo me NE INTERESUJE. Mislim se, moze napolju da pada i sneg ako 'oce, obucu starke. Boze, zasto jezik nisam pregrizla?!?!?!?!?! Istrcavam iz stana, zovem lift, proveravam koliko je sati i shvatam da kasnim u najavi. Jebiga. Stize lift, ulazim i u zurbi stiskam pored 0 i 2. Jebem ti sve, sad cu jos minut-dva da cekam dok lift stane na drugom, pa otvori vrata, pa ih opet zatvori, pa dok krene... Kao da su mi amputirane ruke u picku materinu. Stizem nekako i do prizemlja, izlazim ispred zgrade i dozivljavam fras. Napolju. Pada. Sneg. Fala Bogu da mi je kisobran ostao u torbi jer nisam u zurbi stigla da ga izbacim. Otvaram kisobran i idalje zblanuta, ne gledam gde stajem, a stajem ni manje ni vise nego pravo u baru. Osecam kako mi noga postaje mokra u sekundi. U glavi mi se nazire ideja da se vratim gore, presvucem i preobujem. Bledi, momentalno pokosena cinjenicom da vec kasnim. Ulecem u trolu u 20 do 5, a dogovor je u 5 kod konja. Vazi da cu da stignem. Pogotovo sto se saobracaj zablokira cim malo prsne kisa, a kamoli kad ovako pocne da veje - kao da je elementarna nepogoda, majku mu. U svakom slucaju, istrcavam iz trole i pre nego sto su vrata uspela posteno, do kraja da se otvore, pretrcavam ulicu i pokusavam da vidim gde je Nemanja. Vidim ga (ili bar mislim da je to on) i pocinjem bukvalno da trcim ka njemu, sa nekim blentavim osmehom na licu koji bi mi da nemam usi, isao oko glave. Taman da mu doviknem kako mi je zao sto kasnim i da ga pitam da li se smrzao, shvatam da to nije ON vec neki random lik, koji me gleda kao imbecila. Ne krivim ga i ja bih samu sebe isto tako gledala da sam na njegovom mestu. Skrecem pod uglom od 90 stepeni i pravim se da se nista nije desilo. Sekund posto sam ugledala pravog Nemanju, stize mi poruka od njega 'desno'. Ma ne lazi. Prilazim mu, pozdravljamo se na brzinu (iako se nismo videli bar jedno 6,7 meseci) i momentalno krecemo, iako jos uvek ne znamo gde cemo. Ja hocu u ilegalu, on u zmaja. Posle nekoliko trenutaka prepiranja, ipak mi popusta ^^ medjutim, vetar, hladnoca i sneg nisu na mojoj strani i posto je zmaj bio na pola metra od nas, a do ilegale je bilo jos 2 minuta, ne moram ni da vam kazem gde smo na kraju zavrsili. Ulazimo mi na vrata, Nemanja prvi, ja za njim i iz nekog nepoznatog razloga ocekujem da ce Nemanja da mi pridrzi vrata ili bar da se vrata nece tako brzo zatvoriti, ali jok. Nemanja ulazi, jebe mu se, a ja totalno nespremno dozivljavam sutku. Od strane vrata koja me zamalo nisu izgurala napolje. Pocinjem da vristim od smeha, pogotovo kada se Nemanja zbunjeno okrene nemajuci svest o tome sta se zapravo desilo. Nisam u stanju da mu objasnim jer imam nekontrolisan napad smeha, tako da on odlucuje da je najpametnije da ne pokusava nista vise da pita i da treba da nam nadje mesto da sednemo jer se ja i dalje smejem kao retard. Sedamo mi negde, ja se uozbiljujem i naredna dva sata pricamo, pijemo kafu, smejemo se kao da smo ponovo u osnovnoj skoli. Pre nego da se vratim kuci, isla sam sa Nemanjom do drustva gluvih da obnovi dedi clansku kartu. Da, samo sam ja u stanju da sa nekim idem po kijametu, u starkama i koznoj jaknici da obnovi dedinu clansku kartu u G.O.G.B.-u (sta god to konkretno znacilo). Ma da, nisam li divna?! Posto je tako divno vreme, prosetali smo do hrama gde je meni odma' naisao 31 a Nemanja je ostao da ceka 48. Kuckali smo se sve vreme, a ja sam uporedo pisala i blog, da bih u jednom trenutku digla glavu i videla da sam na okretnici 31, da su u busu pogasena sva svetla i da su svi putnici vec izasli. Prilazim vozacu i pitam ga da mi otvori vrata. -A 'de ces ti? U picku materinu, mislim se, ali mu ipak ljubazno objasnjavam da sam se malo zanela i da treba da sidjem bas tu. Gleda me nekako cudno, ali ipak otvara vrata a ja izlazim ponovo na kijamet. Navlacim na glavu Nemanjinu kapu koju mi je tako velikodusno ponudio i zurim ka zgradi. U liftu sam izneverovala. Izasla sam kao lepotica (uslovno receno) a vracam se kao zver. Bila sam isfenirana i lepo nasminkana, a sada sam cupava, sa maskarom razmazanom do brade. Sik, vrlo sik. Utom se setim da me je tetka zvala u nekom momentu dok sam ja kafenisala i u neverici sto sam iz kuce izasla obucena kao da je napolju 25 a ne 0 stepeni rekla da ce me, ako se razbolim, zakaciti za usi da visim sa lustera. Prilicno sam sigurna da ce mi grlo, koliko vec sutra (ako vec nije) biti crveno i zato zovem Mucu (koja je inace visoka oko 1.80) da je pitam da li joj nece biti preveliki cim da dodje do mene i skine me sa lustera?!
[ Generalna
]
14 Mart, 2013 21:14
Ko ce da me skine sa lustera?!
[ Generalna
]
11 Mart, 2013 20:15
Neuspeli date; Planovi u posednjem trenutku; Treba mi kinta; O Boze, zasto sam zena?!
Odakle sad da pocnem?!.. Joooj.. Ajmo ovako, secate se lika sa kojim je trebalo da odem na kafu? E pa, mozete slobodno da ga zaboravite. Ne, ne, ne, nije on nista uradio, u pitanju sam ja sa mojim bubicama. Kako sam izasla iz tramvaja i videla ga kako me ceka na stanici, znala sam da ne zelim nista, pa cak ni tu kafu, ali bilo je kasno da na bilo koji nacin ispalim. Prezivela sam kao sto se da primetiti i uopste nije bilo toliko lose koliko sam pretpostavljala da ce biti; sta vise bilo je bas zanimljivo. Ali, kao sto vec rekoh - ne. Mislim da je glavni problem sto ja iz nekih nepoznatih razloga izgubim interesovanje cim shvatim da je osecanje obostrano i da se i ja tom nekom svidjam i da on zeli da bude sa mnom. Grozno, jel da? Ne znam zasto je to tako, ali tako je i nadam se da ce da prodje. Njah.. Necemo vise o tome, to je taaako bez veze tema a desilo se brda drugih, jako zanimljivih stvari. Izmedju ostalog, tu negde je i jednodnevno putesestvije sa Mucom do Panceva i nazad, ali Muca zahteva da to dobije pocasno mesto kao glavni dogadjaj u nekom od narednih tekstova i ispunicu joj tu zeljicu, ali vi onda morate da se strpite koji dan. Elem, rekoh da se izdesavalo brda toga, pa da krenemo polako. Moram da kazem da je prosli petak bio apsolutno fenomenalan (bez preterivanja). Bila sam popodnevna smena u skoli, ali su poslednja 3 casa bila skracena i zamislite nismo imali engleski (koji inace imamo 5 puta u toku nedelje - ziveo drustveni smer!) Muca je nabavila neko tefterce gde je ispisala sve moguce bisere (iliti dijamante sto je rekla jedna drugarica moje Sof dok smo sedele na kafi umesto da odemo na predavanje o kontracepciji i polno prenosivim bolestima). U svakom slucaju, zapisano je sve sta je ikada odvaljeno i svakodnevno se to tefterce azurira. Tako smo imali recimo olaksicu u ucenju geografije - konkretno za podelu populacione politike koja se izmedju ostalog deli i na eugenicku. Nezgodna je to rec i Dididzan se mucila ceo jedan dan da je zapamti dok Jeca nije predlozila da se rec lepo rastavi na 'Eugen i Cka' sto prilicno olaksava stvar a i originalno je, morate priznati. ;) U svakom slucaju, nisam nista planirala za petak ali me je Zmaj pozvala da izadjem sa njom, Jecom, Sof i njenim drugaricama - love district, magacin depo. Medjutim, kako sam ostala bez kinte (jer je ista blejala u Pancevu nekih 5,6 dana ali ja jelte nisam imala kad da odem po nju), setim se da iscimam dedu; jel 8.mart ili nije, majku mu?! S tim sto je postojala jedna mala nezgodacija a to je da deda zivi ni manje ni vise nego na Petlovom Brdu. Elem, kako se skola zavrsila nesto pre ses' Zmaj me je zamolila da svratimo do Usca, da kupi mami neki poklon, tako sam dok smo se klackale do tamo zavrsila sve pregovore sa dedom oko transakcije osmomartovskog poklona u vidu kinte. Iz Usca sam se iscimala do Petlovog Brda, ostala tamo na nekoj kvazi veceri, pokupila parice i posla kuci (na Konjarnik) da se bacim na brzinu pod tus, presvucem i nasminkam. Posto sam bila prilicno knap sa vremenom, nisam ni sumnjala da ce se nesto desiti kao na primer - da ce da crkne 50ica na dve stanice od trosarine. Posle izvesnog vremena je dosla druga, jos starija i krcatija i vukla se brzinom ranjenog puza. Oh, nisam vam pomenula da sam bila u sred ciklusa (znam da je pomalo gadno, ali zaista je neophodno napomenuti da bi se lepo stvorila slika o tome kakav sam ja baksuz). Kad smo vec kod toga, trebalo je da kupim tampone ali 21h je uveliko proslo i zamislite, nijedna prodavnica nije radila. Doslo mi je da se ubijem. Lepo da se ubijem jer zaista, poslednje sta sam zelela je da celo vece djuskam i CURIM u isto vreme. Ah, da pocela je da pada i kisa. Vec sam kasnila (a nisam jos ni usla u kucu); trcala sam od autobuske stanice ka zgradi proklinjuci kisu, raspali GSP, zatvorene prodavnice, svoj pileci mozak koji se ranije nije setio sta treba da kupi, i iznad svega najvise sam proklinjala to sto sam zensko. Tako je - na 8. mart ja sam proklinjala sebe bas zbog toga sto sam zena. (Mislim da bih mogla polako da se pomirim sa sudbinom i naviknem se na svakodnevne, ironicne i paradoksalne situacije iz kojih bukvalno ne izlazim ni na sekund). Uspela sam nekako i da se istusiram i da se nasminkam, presvucem i sredim kosu i katapultiram se iz stana skoro pa na vreme. (Da napomenem da sam IPAK kupila tampone u dezurnoj apoteci kod londona (sto mi je ukralo jos koji minut vremena) ali je vece bilo spaseno). Bilo je ludo i nezaboravno. Bas sam danas komentarisala sa Zmajem kako smo se fenomenalno provele; napile smo se, djuskale smo, muvale se sa nekim random ljudima... i tako. :) Bas dugo, dugo se nisam ovako dobro provela. Cak sam srela i Marka (bivseg, koji je sada ortak) i rekao je da mi sprema rodjendanski poklon koji ce da ima neke veze sa orhidejama jer sam mu kad smo pre par meseci bili zajedno rekla kako jako volim orhideje ali mi je zao jer brzo uvenu. A on mi je sada rekao kako radi na tome da ih napravi da nekako budu vecne! ^^, Ne znam sta radi ali je to taaako meeedeeeno i jedva cekaaammm!!! :))) Trebalo je da spavam kod Zmaja u Bataji, tako da smo negde oko pola 5 ujutru krenule peske ka zelenjaku da uhvatimo prvi jutarnji. Noge nismo osecale jer smo djuskale od 23:30 kada smo stigle, pa sve do 4 ujutru - zezanje. Dosle smo u Bataju negde oko 6, ja sam otisla u kupatilo da se istusiram i operem kosu, Zmaj se u medjuvremenu uspavala tako da nisam htela da je budim i trazim joj fen, samo sam uvila kosu u peskir i skotrljala se u krevet. Navila sam sat za 10:00 jer je bila subota i bez obzira na moj drustveni zivot propracen mamurlucima i nedostatkom sna - ja sam subotom uzorna kcer, sestricina i unuka i redovan i obavezan clan porodicnog rucka. :)
